MI SMO STVARNO SVET: Pravo umetničko delo o jednom umetničkom opusu visokog dometa (FOTO)

Najistaknutiji među njima je Miljen Kreka Kljaković, proslavljeni filmski scenograf i nosilac najviših nagrada za svoje monumentalne scenografije kao što su tri planetarna megapolisa za naučnofantastičnu TV sagu Dune ili drevna Meka za bioskopski spektakl o proroku Muhamedu ili cela Venecija izgrađena sa sve kanalima u Luksemburgu ili Katedrala Svetog Petra u Rimu u razmeri 1:1 sa svim vajarskim remek-delima koje je krase. Sve se to može videti u izvanrednom dokumentarnom filmu srpskog autora Slobodana Ivetića "Kreka - lovac na snove", koji je nedavno nagrađen prestižnom nagradom za najbolji dokumentarni film u 2021. Udruženja filmskih umetnika Srbije. To je zaista nesvakidašnji film, pravo umetničko delo o jednom umetničkom opusu visokog dometa, čija je jedina, ali velika, nesreća u tome što traje samo dok se ne završi film, a zatim se ruši i odnosi kao građevinski šut, dok njeni graditelji hitaju na novu filmsku lokaciju. To je sudbina Kreke kao i svih drugih filmskih scenografa. Jedino rodno mesto proroka Muhameda, koje je izmaštao i uz pomoć trostrukog oskarovca Vitorija Storara filmski oživotvorio Kljaković za filmovanu biografiju proroka Muhameda iranskog reditelja Mađida Mađidija, rešila je iranska vlada da trajno konzerviše kao neku vrstu spomenika kulture, pa ova Krekina scenografija i danas stoji u pustinji, kao meta turista i posetilaca iz celog sveta. Tu i počinje umetnički dokumentarac o jednoj sjajnoj karijeri. Tako se umetnički čin preobrazio u neku vrstu zbilje, upravo u duhu Krekine maksime, koju izriče na početku ovog filma: "Scenografija je umetnost koja iluziju filma pretvara u stvarnost".

Upravo to je činio Kreka od samih početaka oko 1977. godine kada je debitovao u takođe debitantskom filmu Gorana Markovića "Specijalno vaspitanje" iz koga potiče anegdota, koja je obeležila Krekinu karijeru. Na pitanje scenografa-početnika koliko je novca predviđeno za scenografiju, već legendarni producent Aca Stojanović odgovorio je "Budžet? Nema budžeta. Imaš čekić, klešta i džak eksera, pa vidi šta ćeš". Od tada pa do milionskih budžeta za produkcije "Tventi senčeri Foksa" prešao je Kreka planetarni put, koji je vodio prvo preko kultnih filmova "praške škole" Markovića, Karanovića, Paskaljevića i Kusturice do prvog uspeha u Parizu, sada već kultnog filma "Delikatesna radnja" (1991), koji mu je doneo svetsku slavu i nagrade, francuski "Sezar" i internacionalni "Feliks" ("Oskar" Evropske filmske akademije). Put u svet je bio otvoren na najbolji mogući način, ali je tek sada trebalo pokazati maštu, talenat, znanje, umeće preobražaja prostora u magični arhipelag kadar da ostvari čudo i probudi emocije. Sve je to i još mnogo drugog uspeo da ostvari Kreka, pretvarajući snove u uzbudljive filmske iluzije, koje počivaju na utisku stvarnosti, onom svojstvu kinematografa, koje je Andre Bazen smatrao ključnim. Otud ga smatraju filmskim čudotvorcem, a mnogi žele da nekako udenu svoje priče u njegovu imagnaciju, koja je već postala svetska pojava. Filmske veličine poput Storara, Ridlija Skota, Sergeja Bodrova, Ivana Pasera, Miloša Formana, Barija Levinsona ili Džonija Depa spadaju u najuži krug njegovih saradnika i prijatelja. Sa potonjim, u završnom ćaskanju o filmu i životu, složio se da je ipak dobro ponekad povući presek, sagledati pređeni put i sačuvati sve to na filmskoj traci. Kao vrstan profesionalac trudio se da ponešto od svega i zapiše, da ostavi otisak i sam doprinese rasvetljavanju jednog mikrokozma.

Tu na scenu stupa Slobodan Ivetić, autor ovog sjajnog filmskog portreta. Teško je praviti film o filmskom umetniku, a to Ivetić, kao vrhunski naš profesionalac, dobro zna. Naročito teško kad kao osnovna supstanca služi tako heterogen filmski materijal, nastao pod sasvim različitim okolnostima i u potpuno drugačijim uslovima. Tek tu dolazi do izražaja umetničko osećanje celine, sposobnost slivanja i sinteze u integralnu pokretnu sliku da bi se sagledao protok vremena i pratilo razrastanje jedne umetničke ličnosti. Gledalac koji ne zna mnogo o Krekinom doprinosu saznaće mnogo o nastanku i životu jedne jedinstvene imaginacije, ali i o čoveku i zemljaku. Tu se gubi svaka razlika između snimljenog i dosnimljenog i sve postaje jedna struktura. Čitanje ovog bogatog svetla ujednačava se kroz vrhunske, a gotovo neprimetne specijalne efekte i suptilnu montažu različitih pasaža dok ne dostigne izvesnu harmoniju, podstaknutu izvanrednom (pisanom i orkestriranim) muzikom Ane Krstajić. Sve to zajedno daje izvanredan umetnički dokumentarac, dostojan izuzetne teme koju je odabrao. Taj film može u svet da pokaže koliko cenimo i znamo da pokažemo svoje vrednosti.