INTERVJU Srđan Timarov: Glumim zbog bogatstva života, a ne zbog titula

Za novogodišnje praznike, od prvog do trećeg januara, gledaćemo ga u seriji "Čudne ljubavi", koju će emitovati Superstar TV. Iako će igrati vidovnjaka, Timarov ne može baš da predvidi kako će izgledati 2022, ali može da kaže kako bi voleo da izgleda. Između ostalog, hteo bi da u njoj vidi više ljubavi, i čudnih i običnih.

- Ta serija deluje kao da je neko otvorio prozor da provetri naš TV program. Boban Jevtić je pisao, Nikola Kojo režirao, i napravili su seriju u žanru koji kod nas ne postoji. Podseća na novogodišnje filmove, jer je to romantična komedija puna humora, ljubavi i toplih ljudskih odnosa, ali napravljena je na naš način, ne na američki. Ima bravura, mnogo smo se smejali, a i plakali, jer je predstavljen način na koji svi volimo kada se ne krijemo, kada nas nije stid. Obično mislimo da je primamljivo biti superioran u ljubavi, a nije. Naše rane su lepe, kao i naše nesavršenosti i ljubavne budalaštine, i sve što nam se dešava kada smo iskreni. Beograd, romantičan kakav jeste, poseban je lik u seriji, a ja igram jednog ludaka, videćete već kakvog. Imao sam scenu sa Nikolom Kojom i Natašom Ninković, a ne umem da vam kažem koga od njih dvoje više volim, najviše privatno, ali i u glumi na poseban način. Navijam da serija dobije još veliki broj epizoda pored ove tri, i da mi uživamo radeći, a vi gledajući - ističe Srđan Timarov za "TV novosti".

* Nikola Kojo vam je već bio reditelj u "Stadu". Rekli ste da je za režiju potrebna posebna struktura ljudi, da retko koji glumac to ume da radi.

- Nije svaki glumac reditelj. Nikola Kojo je stekao ogromno iskustvo ispred kamere, i u njemu se probudila želja da stane i iza nje, da vodi. Nas dvojica imamo ogromnu ljubav i poštovanje. Bio je moj heroj kada sam bio klinac, onda smo postali prijatelji i kolege. Radili smo zajedno i mjuzikl "Spamalot", u kome sam bio njegov sluga, a on moj kralj. Gluma je pitanje hemije - kada se sretnu ljudi koji se razumeju, koji se uzajamno podstiču da stvaraju, lako se zadrže jedni pored drugih. To se očigledno desilo sa mnom i Kojom. Srećan sam što me zove i što mu trebam, i uvek sam tu za njega, jer znam da će se uvek desiti nešto posebno. I ovaj put je nepogrešivo znao šta treba da mi da da igram kako bi me učinio srećnim.

* Da li vas privlači režija, ili da nešto zapišete i to pretvorite u scenario?

- Režija me ne privlači, ali, da, smislio sam nešto, i uzeo sam nekog da to režira, ali ćemo o tome pričati sledeći put. Imam osećaj da će 2022. biti famozna godina.

* U "Advokadu" ste igrali osam likova. Kako vam je uspevalo da se prebacite iz jedne u drugu ulogu, i sve odigrate komično?

- Kada me je zvao Nikola Pejaković, čija dela volim, halapljivo sam prihvatio. Bilo je izazovno to što je "Advokado" i bezobrazan i perverzan i duhovit. Kviz koji je deo serije, ekstrem je svih ekstrema. To je rijaliti šou koji na ekranu dopušta izraz koji se ne viđa, koji se pred kamerom maltene ni ne radi. Ali sa Nikolom Pejakovićem, u čiji ukus i humor verujem, usudili smo se da se i tako igramo. Rekao sam mu da to možda nikad nigde ne bih igrao, ali da sa njim mogu i da se glupiram, jer znam da će to imati smisla. Veoma volim transformaciju. Ne znam kakav sam glumac, ali ponosan sam na to što radim različito.

* Igrate hrabro, ne plašite se kontroverznih uloga i rizika. Šta ostane posle takvih promena, kada se skinu maske?

- Što je uloga luđa i karakterističnija, što je ekstremnija ili masnija, to je izazovnije i lepše. Ostaje srećan čovek koji ima priliku da se i dalje igra, koji nije završio detinjstvo, jer je nekada crtao brkove, i pravio od čaršava kućicu, a sad mu kućicu i brkove pravi neko drugi. Onda je taj čovek privatno miran i ne pravi cirkus u životu, jer ima čarobni ćilim na kom pleše, i ostaje zadovoljan.

* Da li ste zadovoljni svojim glumačkim putem? Šta je na njemu moralo da ostane iza vas da biste došli ovde gde ste sad?

- Vidim čoveka koji je sada najzadovoljniji. Osećam da sam sada najbolja verzija sebe. Ne potpadam pod globalnu misao da je sada vreme grozno. Naprotiv, mislim da je život čaroban, i u njemu veoma uživam. Zahvalan sam na tome što radim, na ljudima i događajima koji čine moj život. Svaki dan je famozan, a loša iskustva i ožiljci - to je škola. Od kada je gluma postala moja najveća ljubav, od kada sam se zarazio tim predivnim svetom, nijednog momenta nisam vodio računa o takozvanoj karijeri. Gluma me i dalje fascinira, i dok god je tako, biću srećan. Živim svoj san, svoju najveću pasiju, svojim tempom, i ne analiziram preterano, a pogotovo se ne upoređujem sa drugima. Moja najbolja uloga je ona koja me tek čeka. Ne svodim račune, ne brojim godine i nagrade. Nagrada je što sam u glumi, što radim sa najboljima, što su svi moji idoli postali moje kolege i drugari. To je moja gluma - moj oplemenjivač, moj učitelj, moja terapija, moj drug. Statistike nikada nisam gledao. Gluma mi ne služi za busanje u grudi, nego za uživanje. Glumim zbog bogatstva života, a ne zbog titula.

* Šta su vaše novogodišnje želje, privatne i poslovne?

- Privatno mi je želja da ljudi u sebi probude ljubav i jedinstvo, da zavolimo ovu zemlju i da donesemo hrabre i velike odluke koje će da budu dobre za nas i za našu decu. Želim da se više ne delimo na ove i one, nego samo na ljude i neljude, da sve druge podele budu lažne, i da ljudi odlučuju o našoj stvarnosti - od kulture preko njive do politike. Poslovno bih voleo da mi dođu uloge koje me inspirišu, koje će da me iznenade time što još mogu da uradim. Voleo bih takvu ulogu i na ekranu i u pozorištu, a najvažnije je da budem sa najboljim ljudima u mom poslu.

* Postoje li neki žanr ili epoha u kojima biste posebno voleli da igrate?

- Izašao je novi nastavak "Matriksa", a taj film je obeležio moju mladost, i ne samo moju mladost, već čitavo čovečanstvo, jer je bio revolucionaran. Kada sam gledao prvi "Matriks", iz bioskopa sam izašao sa osećajem da bih voleo da snimim takav film - veoma akcioni, a uzbudljiv i religiozno, etički, kosmički, na svaki mogući način. Da ne bude samo trčanja po zidovima, već i veoma filozofske i životne potke. Eto, kada bih takav film mogao da snimim... Ali ne znam ko bi to u Srbiji napravio. Da spustim na domaći nivo, voleo bih neki veoma dobar akcioni film.

ZIMSKE IGRE

* KAKO su izgledale nekada čuvene praznične proslave porodice Timarov u Novom Sadu gde ste odrasli?

- Timarovi su stara novosadska porodica, koja je bila kao vremeplov, kao matica naše tradicije. Odrastao sam uz Božiće u kojima je po celoj kući bila slama do kolena. Sve se slavilo tradicionalno, nezagađeno bilo čime novopečenim. Na Vaskrsenje se, recimo, išlo u tri sata noću, a ne u ponoć. Kada je postalo popularno, onda su svi odlazili u ponoć. Moja tetka Vera je pravila slavlja za celu porodicu i za druge, jer je kod nas kuća uvek bila puna ljudi, ne samo za praznike. Ja te praznike ne mogu da rekonstruišem, bila bi to bleda kopija, ali nastavljam kako umem. Slave koje počinju u jesen i traju sve do Uskrsa, moj otac je zvao zimske igre. Te zimske igre bile su divne u porodici Timarov.