OBELEŽAVA SE VELIKI JUBILEJ: Dve decenije od premijere Simovićeve "Hasanaginice" u Narodnom pozorištu

Mladog i lepog Hasanage u "liku" Marinka Madžgalja, Ksenije Jovanović kao Majke Pintorović, Ahmeda Branislava Cige Jerinića, potom Srbe Milina, pa Predraga Ejdusa... Sada je (četvrti) Amhed Petar Božović, a Majku Pintorović nasledila je Aleksandra Nikolić. Smenjivali su se glumci i u drugim ulogama, prelazili iz lika u lik, neki odlazili, neki se vraćali. U međuvremenu, mnogo je peska iscurilo iz Markovićevog peščanog sata: osnivale se porodice, rađala deca, gasile stare i stvarale nove ljubavi.

Doduše, korona je omela mnoge pozorišne planove, pa i život same "Hasanaginice": poslednji put bila je na repertoaru kuće u februaru prošle godine. Od premijernog izvođenja, u svojim ulogama, danas je njih četvoro - Vanja Ejdus (Hasanaginica), Radmila Živković (Majka Hasanagina), Aleksandar Srećković Kubura (Beg Pintorović) i Darko Tomović (Efendija Jusuf).

Hasanaginica je bila prva, velika i glavna uloga u karijeri Vanje Ejdus. I jedna od tri predstave u kojima je delila pozornicu sa ocem Pecom, jer je "uskočio" u ulogu Ahmeda. Vanji je donela Sterijinu nagradu, ali i stalni posao, angažman u nacionalnom teatru:

- Malo je predstava koje se igraju tako dugo, kroz nju kao da se prelama ceo moj život. Bila sam mlada, mnogo toga se izdešavalo za ove godine. Sigurno da i moja Hasanaginica nije ista kao nekada. Tati nije bilo teško da "uskoči" i u ovu ulogu. Štetaštaviše nema Scene "Peti sprat", bila je tako intimna. Publika nam je bila tu, sasvim blizu, čuli smo i plač u gledalištu. Nije lako da predstava traje dugo. Ponekad izgubi aktuelnost i publiku, glumci odustanu, umore se. Razni faktori utiču na njenu dugovečnost. Ponekad odlaskom jednog glumca, nestane cela predstava. Ovog puta "Hasanaginica" je "preživela" mnoge smrti, epidemiju i čak pet uprava!

- Osećam divljenje. Prema nama koji smo ostali od prve podele, bogami, i prema kolegama koji danas igraju. Veličina i značaj predstave je u tome što je tako dobro postavljena, ali i što je tako dobro čuvamo. Svako ko uđe u predstavu prihvati je kao svoje biće. Zato postojimo tako dugo - ističe Radmila Živković.

- Guraćemo dok god možemo. Čak i privatno, vrlo često, razgovaramo u replikama Ljube Simovića. Živa je kao prvog dana, svaku "Hasanaginicu" igramo kao premijeru. Osećamo veliku ljubav prema predstavi, sreću dok ulazimo u garderobe, kad se spusti zavesa. Srećni smo što toliko dugo traje i na sceni, i među nama, i među publikom. Ovako postavljenu, treba je igrati zauvek. Ne znam koji je to začin, zlatni prah kojim budemo posuti kad stanemo na pozornicu, ali to zajedništvo je fantastično. Svi je obožavamo, nesrećni smo kad je ne igramo. Prvakinja Drame dodaje i da ne može da shvati da "Hasanaginica" nije otišla ni na jedan svetski festival, jer je "vanvremenska, univerzalna, čista ljudska filozofija".

 - Kao da je danas postavljena. Ne može da zastari, ni rediteljski ni glumački. Božanstveno je 20 godina učestvovati u nečemu što te toliko raduje. Zaistasmo privilegovani. Među "privilegovanim", od prvog dana ove predstave je Aleksandar Srećković Kubura. Dve decenije u istim, "begovskim" cipelama:

 - Ta predstava će 30. decembra i javno, i nama intimno, biti posvećena, pre svega, svim kolegama koji su igrali a nisu više među nama - kaže Aleksandar Srećković.

- Ceo jedan život prošao je od premijere do danas, i pozorišni i naš, ljudski. Prvi put u životu imam tu vrstu jubileja, da aktivno učestvujem u izvođenju jedne predstave, pogotovo takve. Na sreću, Ljubomir Simović je još u dobrom zdravlju i nadam se da će se pojaviti na jubilarnom izvođenju.

Sa dolaskom Pere Božovića, dobili smo neku novu energiju. Radovali smo se igranju, mada nas je, eto, korona sprečila. Popularni Kubura ističe da su on, Vanja Ejdus i Nenad Stojmenović (koji je s njima od početka, samo u drugoj ulozi) zapravo, rasli i menjali 
se i kao glumci i kao ljudi u toj predstavi.

- Ali, kad izađemo na scenu nemamo taj osećaj prolaska vremena, kao da smo nedavno imali premijeru. Ja čak nosim i originalni kostim, iste pantalone, čizme, plašt.

Darko Tomović kaže da dvadeseti rođendan "Hasanaginice" čeka sa sećanjem na one kojih više nema, ali i radošću što će je igrati posle gotovo godinu dana pauze.

Na pitanje u čemu je posebnost ove predstave, odgovara:

- Zato što je svevremena. Svi smo osetljivi na ljubav, a i svi smo, kad-tad osetili prepreku da ta ljubav bude baš onakva kako sve veliko zaslužuje. Bila je velika tema i kad ju je Ljuba pisao, kao i vekovima pre. Ostaće i u narednim stolećima. 

BONUS VIDEO:

Družila se sa Hičkokom, a Ričard Barton je tražio da igraju zajedno