SREĆNA SAM ŠTO SAM SNIMALA NA SVOM BALKANU: Sara Sandeva o ulozi Sofke u seriji "Nečista krv", srpskim korenima, karijeri u Češkoj...

Odrastajući uz češku literaturu, kako priznaje, nije znala za Boru Stankovića sve dok joj nije ponuđena rola glavne junakinje "Nečiste krvi". Dugo je priželjkivala da glumi u Severnoj Makedoniji ili Srbiji, odakle vuče korene, pa joj nije teško palo da što bolje nauči srpski jezik kako bi predstavila Sofku.

* Zbog uloge Sofke i priče o njenim precima došli ste prvi put u zemlju svojih predaka. Kakve utiske ste poneli iz Srbije? Šta vam je najživlje ostalo u sećanju?

- U Srbiji sam bila uvek samo u prolazu, a zahvaljujući snimanju serije "Nečista krv" mogla sam da ostanem duže. Veoma mi je prijalo, jer mi je ta balkanska energija baš nedostajala. Moja baka je poreklom iz Vranja, koje ću sigurno posetiti. Upoznala sam puno divnih ljudi koji su tokom celog snimanja bili uz mene. Svi su mi pružali veliku podršku. U svakom momentu sam mogla da se obratim režiserima Goranu Stankoviću i Milutinu Petroviću bilo kakvim pitanjem ili idejom. Šta god mi je bilo potrebno, cela ekipa This and That produkcije mi je izašla u susret. Sofkina sestra Vaska, koju igra Nevena Nerandžić, postala je poput moje sestre i u realnom životu, i verujem da će se to primetiti na TV ekranima. Moram, naravno, da pomenem i Dijanu Marojević, koja mi je pomagala oko srpskog jezika - koji je, priznaćete, jako težak - i imala najviše strpljenja. Mislim da sam imala ogromnu sreću da radim sa ovakvim ljudima. Ostalo mi je u sećanju kako sedim za vreme pauze na snimanju pred mojim karavanom i posmatram ljude koji znaju da se opuste, uživaju u muzici, a ja sam bila deo toga, te balkanske energije! Srećna sam što sam mogla da snimam na svom Balkanu.

* Sofka je možda i najvažniji lik u književnosti Bore Stankovića, a na njenoj lepoti i posebnosti zasnovan je roman "Nečista krv". Šta vam je pri izgradnji lika bilo najbitnije?

- Imala sam veliku sreću da ova uloga dođe do mene. Registrovana sam samo u jednoj kasting agenciji, "Pajper", i baš ta agencija je radila kasting za "Nečistu krv". Jednog dana su me zamolili da pošaljem snimak, i tako je počelo ovo putovanje i avantura sa likom Sofke. Zahvalna sam na ukazanom poverenju, na časti da, uprkos mojim jezičkim barijerama, predstavim jedan od najvećih i najtragičnijih likova srpske književnosti. Najvažnije mi je bilo da razumem tragičnost Sofke, da je osetim kako bih mogla da tu emociju prenesem i na gledaoce. Glumcu je važno da ima i autentičnu atmosferu na snimanju, a to je ovde svakako bio slučaj. Veliki poznavaoci i stručnjaci izgradili su jedan nestvaran svet, svet Vranja 19.veka, koji je bio prosto čaroban. Kao da ste ulazeći na set prošli kroz vremensku mašinu.

* Šta je po vašem mišljenju upropastilo junake "Nečiste krvi", što je Sofka kao njihova naslednica najviše osećala na svojoj koži?

- Priča prati više generacija, počevši od njenog dede, Hadži Trifuna, kao i grehove koji prikazuju zašto je upravo Sofka pripadnik porodice koja poseduje tu čuvenu "nečistu krv". Sofka je uvek bila posebna, razmišljala je drugačije i nije se bojala da sanjari i veruje svojim snovima. Čak i u tom prelomnom trenutku, kada je bila prinuđena da bude žrtva zbog nemaštine i problema u kojima se njena porodica našla, ona opet pokazuje svoju tvrdoglavost. Odlučuje da prihvati sudbinu zbog svoje porodice, ali da li je to bila najbolja odluka, videćete u narednim epizodama. Nadam se da će publika osetiti emociju koju sam ja imala sve vreme snimanja.

* Stankovićeva dela bave se i onime što bismo danas nazvali "sudarom kultura". Bili ste sasvim mali kada ste se doselili u Češku, ali taj ste sudar doživeli, makar preko roditelja. Kako je izgledao?

- Česi imaju potpuno drugačiji mentalitet od mojih Makedonaca, od Srba... Od kulturnih dešavanja i tradicije do obrazovanja. Ali moram da kažem da je to prilično pozitivno, i veliko je bogatstvo naše porodice to što imamo ponešto iz više kultura. Uvek smo negovali obe tradicije. Postoji razlika u energiji, u Češkoj je jedna, u Srbiji sasvim drugačija, što je i logično s obzirom na razliku u mentalitetima, ali za mene je to bilo i veliki izazov i veliki dar, i srećna sam što sam imala priliku da snimam na rodnom podneblju.

* Da li i dalje pomažete roditeljima u porodičnom restoranu? Kako mušterije reaguju kada vas vide u toj "ulozi"?

- Naravno, to je naš porodični bistro. Svaki put kada mi obaveze dozvole, pomažem i u samom restoranu i tako što na društvenim mrežama postavljam jelovnike i ostale fotografije. Od malih nogu sam sticala radne navike, ali sam na to gledala kao i na zabavu. Volim komunikaciju i interakciju sa ljudima, pa je to doprinelo i mojoj sadašnjoj profesiji. Gosti su već navikli da me viđaju, i uvek sa zadovoljstvom popričamo.

* Imali ste samo 15 godina kada ste glumili devojku sa Aspergerovim sindromom. To bi bilo izazovno i za mnogo iskusniju glumicu jer kako god odigrali osobu sa posebnim potrebama, neko će vam zameriti. Kako ste se suočili sa tom rolom?

- Imala sam samo 14 godina, i nisam ni shvatala koliko je to teška uloga i izazov. Ali uz dobre mentore i roditelje pripremila sam se i potrudila da tu rolu tumačim na pravi način. Posle serije sam od roditelja dece koja imaju Aspergerov sindrom slušala da su veoma zadovoljni time kako smo sve predstavili, a pre svega kako treba da se komunicira sa decom koja imaju taj sindrom. Zahvalna sam što sam kroz tu ulogu prošla mlada, jer je to dosta definisalo moj dalji glumački put. Zahvaljujući ovoj ulozi moja karijera je zapravo i počela.

* Nedavno ste ponovo zaigrali u pozorištu posle duže pauze. Kako ste doživeli susret sa publikom? Šta je za vas magično u tome?

- I film i pozorište imaju svoje čari, i smatram da su za mene kao glumicu bitna oba iskustva. Moja karijera počela je TV serijom, kasnije sam imala ulogu u pozorišnoj predstavi, pa je usledila uloga u filmu. Kada snimate, imate vreme za ponavljanja, a pozorište je sada i ovde, trenutak koji proživite samo tada, i to zajedno sa publikom. Razmena te energije je neprocenljiva. Povratak na scenu je bio neverovatan, ne samo za mene već za sve ljude koji su bili deo tog procesa, jer je trebalo da imamo premijeru pre godinu dana, ali je odložena zbog kovida. Neko vreme pozorišta nisu uopšte radila, i rad na sceni mi je veoma nedostajao. Tek kada vam je nešto "zabranjeno" pod datim okolnostima na koje ne možete da utičete, vreme i samu igru nosite sa malo više zahvalnosti.

* Šta vas posebno raduje u glumačkoj igri?

- Beskrajno dubok rad na ulogama, i prilike da upoznam nove ljude i mesta. S obzirom na to da igram u pozorištu, na filmu i na televiziji, posao mi je raznolik i neprestano isprobavam novo. Obožavam izazove i što su teži, to me više raduju. Volim da sebe "gurnem" izvan zone komfora i probam da se snađem u nepoznatim okolnostima. Smatram da samo tako čovek raste kao osoba.

* Šta vas interesuje osim glume? Čime se nadahnjujete? Kako provodite slobodno vreme?

- Definitivno putovanja! To je za mene najbolje investiran novac. Rekla sam već da volim da se upoznajem sa novim ljudima i njihovim kulturama. To me inspiriše i u mom poslu. Najviše se opustim kada sam sa porodicom i najbližim prijateljima. Uživam u plesu, volim da pevam, pohađam i časove koji mi pomažu da napredujem i steknem što više veština koje će mi kasnije značiti u poslu. S vremena na vreme vežbam i jogu.

* Na snimanju jednog češkog filma morali ste da savladate strah od insekata. Koje ste još strahove morali da pobedite u karijeri?

- Zaista volim da plešem i pevam, ali raditi to pred ljudima, bio je za mene ogroman izazov. Nedavno sam dobila glavnu ulogu u "ritmikalu", formi koja je dosta slična mjuziklu. Morala sam da naučim koreografiju i solo pevanje, a prvi put sam se našla u projektu ovog tipa. I moram da se pohvalim da sam prevazišla samu sebe!