NA KOME SE DRŽI NACIJA: Tekst Zahara Prilepina

- Pesnik boluje, ne zato što ga ljudi vređaju. On je bolestan zato što i nije sasvim čovek.

On čuje transcendentalnu muziku - ona prolazi kroz njega. Nacija se formira oko pesnika. Ako nacija ima pesnika - nacija se ostvarila.

Pesnik daje naciji stil, glas, muziku bića. Nacija se zasniva na herojskom epu, na pesničkoj himni - uči ga napamet i živi od tih reči, kao od molitve. Shvatate li šta je Homer za Grke? On im je opravdanje zauvek, on je otac nacije. Pogledajte kako se Osetini odnose prema svom nacionalnom pesniku Kosti Hetagurovu. Njegovo ime zna svaki Osetinac. Krajem XIX veka Ukrajinci su o praznicima nosili ikone i portrete Tarasa Ševčenka - kao ikone. Svaki narod, ako želi da postane narod, ima nacionalnog pesnika.

Puškin je smislio književni jezik Rusiji. Čak i ne čitajući poeziju (što je, naravno, loše), mi se ipak nalazimo u tim metafizičkim koordinatama koje su nam smislili naši pesnici.Ali taj posao im je nepodnošljiv. To je nezamisliv teret - gori nego rudaru ili kosmonautu. Ako ste, naravno, pravi pesnik, a ne blebetalo. Ako kroz tebe anđeli šalju pozdrave tvom narodu.

Eto, od toga pesnici i umiru. A ne zato što ih vređaju carevi ili generalni sekretari. Vlast je tu sporedna stvar. Pogotovu što je Jesenjin tada bio miljenik boljševika: sa njim su se sastajali Đeržinski i Trocki, Kirov mu je bio pokrovitelj - slao ga u sanatorijume, starao se o njemu. Znate li danas funkcionere tog ranga kojima je stalo do pesnika? A onda je sva partija trčkarala oko Jesenjina - bio je ponos zemlje. Svoju trotomnu knjigu poezije prodao je Državnoj izdavačkoj kući 1925. godine za 10.000 rubalja. Nezamisliv novac! Kada su plate inženjera najvišeg nivoa bile 200, a najviših partijski funkcionera - 300 rubalja, pa eto! Tada je Državna izdavačka kuća kupila sabrana dela samo od trojice pesnika - Demjana Bednog, Majakovskog i Jesenjina.

Zatim, kada se Jesenjin obesio (a on se, naravno, obesio), novac od prodaje te trotomne knjige podeljen je na nekoliko delova: roditeljima, porodici njegove supruge Zinaide Rajh, a Dankan se odrekla svog dela, iako je Jesenjin, iskreno, nju upropastio. Dakle, Zinaidin deo je bio dovoljan za kupovinu kuće u Podmoskovlju.Za život u svakodnevnom smislu imao je sve. Ali ako pesnik počne da se zanima za svakodnevni život - pesniku je kraj. Jesenjin se ubio ne zato što "nije imao stan" (zahtev da Jesenjinu dodeli stan potpisao je lično Trocki), već zato što za njega nije bilo nikakvog stana na zemlji. On nije bio odavde.

(Sa ruskog prevela R. Mečanin)