ČOVEK MORA SAM SA SOBOM OZBILJNO DA PORAZGOVARA: Glumica Nada Šargin o ulozi u Ibzenovom komadu "Nora - Lutkina kuća"

Na istoj sceni gledamo je kako, sa neponovljivim senzibilitetom, briljira u "Ivanovu", "Mariji Stjuart" i "Beloj kafi", a sa Ibzenom se prvi (i jedini) put susrela kao Petra, u "Neprijatelju naroda".

- Sad će dvadeset godina od te uloge, u režiji Bore Draškovića... Nisam imala jasan odos prema skandinavskim piscima, volela sam "Gospođicu Juliju". Sa njom sam (kao dramskim monologom) položila i prijemni u klasi Vide Ognjenović. Znam da sam nešto "uhvatila", da mi je bio jasan njen unutrašnji tremor i nemir. Razumem to uznemirenje koje imaju glavni ženski skandinavski likovi. Volim i "Hedu Gabler", ipak, uvek sam više osećala i igrala Ruse. Kod Čehova ima topline, on nikog ne osuđuje. I oni koji varaju i lažu, poseduju simpatične osobine, pa svaki lik, nije ni pozitivan ni negativan do kraja.

Sa Ibzenom je drugačije?

- Kad mi je letos tekst ponuđen, pročitala sam ga prilično površno i sad mi je to zastrašujuće. Kako smo dublje ulazili u likove, shvatala sam šta sve tu ima. Kod Ibzena ništa nije očigledno i na prvi pogled, zato se treba dobro naraditi da izvučete različite slojeve njegove rečenice koja nije ni obična ni laka.

Ipak, postoji linija koja povezuje Anu Karenjinu i Noru: obe napuštaju muževe, ostavljaju decu i bivaju osuđene u društvu?

- Ana je sebi i svojim strastima rekla "da", ali ona (i Madam Bovari) za razliku od Nore na kraju izvršavaju samoubistvo. Ono što je strašno (a istinito), je činjenica da ženu koja je u stvarnom životu inspirisala Ibzena da napiše "Noru" - muž je proglasio mentalno obolelom i poslao na lečenje, da bi je potom pokorenu vratio kući! Ibzen je odlučio da svojoj Nori da krila. I zato je veliki. Kao pisac i muškarac "pustio" ju je da odleti. Mnogi komadi koji su kasnije pisani, pa i kod nas izvođeni, bavili su se time šta je bilo sa Norom posle. Ljude to, očigledno, veoma zanima.

Šta Noru čini odvažnijom, pa i snalažljivijom, od drugih žena svoga vremena?

- Za razliku od Ane koju pratimo posle napuštanja muža, Nora na kraju izlazi iz kuće i mi ne znamo šta se dalje dešava. Što se mene tiče, ona se snašla. Ima kuću u nasledstvu, može da je proda i bude finansijski sigurna. Ibzen joj je ostavio mogućnost da bar neko vreme živi sigurno. Dao joj je i određene veštine. Nora u komadu kaže da je tu i tamo radila, prevodila, lektorisala. Nije bez zanata (kroji), a ni obrazovanja. Pisac je "pušta" u svet, ali je nije prepustio sudbini. Ona će sigurno preživeti. Ostaje, naravno, pitanje šta je sa decom. U Ibzenovo vreme postojala je glumica koja je odbijala da igra Noru ukoliko ne promene kraj, što se i desilo - na Ibzenovo zgražavanje. Obrazložila je to rečima da ona decu nikad ne bi napustila i da ih na kraju mora povesti sa sobom. Ibzenu se to nije dopalo, uostalom, nigde ne piše da se Nora neće vratiti po decu. Konačno, ona na kraju komada izgovara: "Prvo moram sebe da prevaspitam..." I to je veoma bitno. Kao što u avionu kažu, prvo stavi sebi masku, pa detetu. Jer, kako ćeš se njima baviti,ako sama nisi stabilna?

To je i osnovna linija koja Noru spaja sa našim vremenom?

- Tanja Mandić je na jednoj probi lepo objasnila da je to snažan reflektor koji Nora uperi ka sebi, preispitujući šta sve tu ima. Šta valja, a šta ne. Mislim da je upravo ovo samoposmatranje nešto najsavremenije u Ibzenovom komadu. Čovek mora sam sa sobom, u svim vremenima, ozbiljno da porazgovara. Da ispravi šta se da ispraviti i tako da primer svojoj deci. U svakom slučaju, ostaje pitanje šta je bilo s Norom, posle. Mnogi savremenici su je onda, a i danas bi, osuđivali. Neki su je smatrali sebičnom i narcisoidnom, dok joj se drugi dive i doživljavaju kao heroinu.

Za sve je potreban pogled preko sopstvenog ramena, ono što se danas dešava samo je posledica prošlosti?

- Stvar je i vaspitanja. Moj otac je drugačiji od Norinog, moj muškarac, takođe. Stvari se postavljaju od detinjstva. Način na koji se muž ponaša prema njoj, ni danas nije prevaziđen. Viđala sam takve primere. I sama sam reagovala na neke Norine postupke, kao da se svađam s drugaricom. Zašto radi, zašto kaže,zašto ovo ili ono... Ali,kad uđeš u nečiju kožu i shvatiš motive, postaje ti jasno.

Koji je lik u vašoj dosadašnjoj karijeri bio najkompleksniji, s bogatim unutrašnjim životom?

- Poslednje što sam radila je Milena Katić u seriji "Vreme zla". Okružena je muškarcima - ocem, mužem, bratom, kasnije ljubavnikom. U kući je u kojoj političke borbe i ideali određuju i njen život. Tako je i s Norom: iz očevih ruku "prelazi" u muževljeve, baš kao neka lutka. Njih dve su različite žene, a paralela je da obe žive u muškom svetu.

Glumice se i danas žale kako su manje plaćene od svojih kolega. Taj sistem postoji, ali se lagano urušava. Gledamo neke fantastične ženske uloge na televiziji, u pozorištima. I biće ih još. Nešto se, ipak, menja.

Vi ste jedna od retkih velikih glumica koja je, uprkos, materijalnim izazovima odolela da se nemilice "troši" u serijama?

- Dok sam bila mlađa mogla sam da izdržim da, bukvalno, ne spavam. To mi se poslednji put desilo pre dve godine kada sam radila "Livadu punu tame" Milene Marković na maloj sceni u Narodnom pozorištu i, istovremeno, snimala "Kalup", u režiji Vuka Ršumovića. Izdržala sam junački i rekla - nikad više. Obe uloge sam dobro napravila i bila zadovoljna, ipak, izjavila sam da je to poslednji put. Dok nisam imala porodicu, bila sam spremna, ako treba, da ne spavam po tri dana. Mislim da to pripada nekim godinama, zanosu, ali dođe vreme kad kažeš sebi kako više nema smisla. Inače, sa "Norom" su se lepo poklopile okolnosti. Na zimu sam završila snimanje "Vremena zla", a s Nenadom Pavlovićem "Trag divljači" na proleće. Ono što mi je u međuvremenu nuđeno, odbijala sam. Bilo je slično ulogama koje sam već odigrala, pa sam iskreno govorila rediteljima da će neke druge glumice biti više inspirisane. A i publika voli iznenađenja.

Balans i mera

KAKO nalazite unutrašnji balans i meru?

- Zavisi od slučaja do slučaja. Verovatno zdrav razum odluči kad osetiš da pucaš. Zavisi i koliko si sa sobom na "ti". Za svakog glumca priča je, verovatno, drugačija. Ponekad se i desi da ti budu ponuđene tri dobre uloge za redom, pa kažeš sebi izguraću ovaj period, onda ću iskuliram. Odbijala sam uloge kojih sam se naigrala, mada mi je novac potreban kao i drugima. Ipak, prevagnula je zahvalnost što imam iza sebe "Vreme zla", što će "Trag divljači" izaći sledeće godine. Nažalost, kolege koje su pod teretom velikog kredita ili nečeg drugog, moraju da uđu u tu mašineriju. Takođe, dešava se da su baš zahvaljujući televiziji neki ljudi tek u svojim četrdesetim, napravili karijere. I fantastični su.