POZORIŠNA KRITIKA: Kamen oko vrata ideje o praštanju
NEOBIČNA adaptacija dramaturškinje Katarine Pejović i reditelja Patrika Lazića drame "Kamen" Marijusa fon Majenburga, u kojoj se nekoliko nemačkih porodica, različite vere, smenjuje tokom pedeset burnih godina dvadesetog veka, u kući koja postaje simbol njihovog spajanja, ali i raskola, učinila je da ovaj zanimljiv komad dobije još jednu, lokalnu dimenziju.
Novosti
Hrvatski glumci (Doris Šarić Kukuljica, Mia Melher, Dado Ćosić), igrajući u predstavi na hrvatskom jeziku (prevod s nemačkog Drinka Gojković, prevod na hrvatski Boris Perić), oživeli su, u našim uslovima, ideju Berlinskog zida plastičnije nego da smo ga videli svojim očima. Naročito dve glavne heroine, Mirjana Karanović (Vita) i Doris Šarić Kukuljica (Mici), preprekom istorije razdvojene dve žene, svaka sa svojim ljudskim strahom i strahom zbog budućnosti, koja neumitno stiže. Naizgled krhka, a zaumna u svojoj unutrašnjoj snazi, Mici je predstavljena kao junakinja neke Strindbergove drame, čudna, čudesna i složena u svojoj nameri da iznese svoj kamen, da izdrži neizdrživo. Mirjana Karanović je Vitu odigrala slojevito, kao bivšu nevoljnu članicu Hitlerove stranke, koja svoj kamen, kukasti krst i izdaju prijatelja, skriva i od sebe same, u kovčegu sa ljubavnim pismima pokojnog muža...
I to je put kojim je išao inventivni reditelj, Patrik Lazić, gradeći dramu o spoticanju o kamen, kao o "mapi puta" u moderno doba. Hajdi (Nataša Marković), višak racionalnosti pretvara u kamen, koji joj otežava da razume stvarnost, nadljudski se upirući da ga izgura do vrha porodičnog blagostanja, smatrajući da joj je to dužnost, sudbina, bez obzira na sopstvenu žrtvu. Iva Ilinčić je Hani, njenoj kćeri, svojom igrom dodala i strasni mladalački bunt, koji uvek ima duboki razlog, odraslima skriven. Njena neprilagođenost u tuđoj kući, koju ne voli, odslikava se i u Stefani (Mia Melher), koja dolazi iz izgnanstva, misleći da se vraća kući, a iluzija povratka kući za obe je već davno nestala.
Dado Ćosić, Volfgang, jedini je muškarac u ovom tragičnom istorijskom kaleidoskopu ženskih sudbina, i nimalo ne pomaže da one zadobiju sentimentalniji prizvuk. Kamen, koji se zakopava u bašti i otkopava, da bi rana opet prokrvarila, jeste onaj kojim su njega ciljali, kada je platio prijateljima Jevrejima da pobegnu iz nacističke Nemačke i uselio se, sa porodicom, u njihovu kuću...
Taj kamen putuje dramskim tokom ove predstave, skokovitim dešavanjima 1935, 1945, 1978. i 1993. godine strašnog prošlog veka. Evolutivnu, pa i revolucionarnu promenu svesti svake sledeće generacije, u zavisnosti od promene sistema koji ih ugnjetava, značajno "potkazuje" video, koji te mene surovo otkriva (video-rad Jelena Tvrdišić). Maštovito scensko rešenje vrta, u kome su "sahranjeni" kamen i mnoge iluzije doprinosi uverljivosti tragike prostora nečijeg života, kao sudbinske kategorije (scenograf Vesna Popović).
Kamen je davno bačen, a još uvek je u smrtonosnom letu.