PRIČA O SVETOM SAVI NA SCENI: Svetislav Bule Goncić, v. d. upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, o planovima za sledeću godinu
U NARODNOM pozorištu počele su probe "Iranske konferencije" Ivana Viripajeva (u režiji Ivane Vujić Kominac), čija se premijera očekuje u februaru na Sceni "Raša Plaović", a pred publikom u narednoj kalendarskoj godini naći će se još nekoliko značajnih naslova.
- Reč je predstavama iz plana stare uprave za 2021. godinu. Poštovaćemo taj program, među njima ima jako dobrih predloga. Predstoji nam saradnja sa Milovanom Vitezovićem, već smo krenuli u pripreme njegovog komada o Svetom Savi i Nemanji, u režiji Milana Karadžića. Uskoro ćemo početi i "Godine vrana" Siniše Kovačevića, a sa Borisom Liješevićem ćemo raditi "Rat i mir" - objašnjava v. d. upravnika Svetislav Goncić.
- Takođe, postoje planovi i u Operi i Baletu, pa ćemo u januaru izaći s predlogom rada u svim sektorima. Ne samo u programskom, već i u tehničkom i finansijskom smislu.
Na repertoaru nacionalnog teatra u narednoj godini, Goncić pominje da bi mogao da se nađe Šekspirov "Magbet", uz neke savremene klasike:
- Ideja je da se naša savremena literatura pretoči, ako je to moguće, u dramsku formu.
Imamo neke ideje, veoma bih voleo da među njima bude i Slobodan Selenić.
Za protekla dva meseca, otkako je imenovan za čelnog čoveka Narodnog pozorišta, naš sagovornik posebno je zadovoljan što je uvedeno grejanje u radionicu (slikarnicu) na Gundulićevom vencu:
- Sprovedeno je daljinsko grejanje. Obratio sam se "Beogradskim toplanama" i, zaista, veoma sam zahvalan što su nam izašli u susret. U razgovorima smo da se i glavna zgrada, ako bude mogućnosti, "veže" na daljinsko grejanje. Poslednjih desetak godina ovaj problem nije rešavan, zato sam zadovoljan postignutim rezultatom. Inače, nameravamo da sredimo i krov na slikarnici. U svakom slučaju, održavanje mora da se planira unapred i obnavlja zastarela tehnologija.
Na pitanje da li će biti novih imena u timu kuće, Goncić odgovara:
- Bavićemo se projektima iz 2021. još najmanje šest meseci, tako da tek od septembra naredne godine moći ću da se suočim sa novim planovima i izazovima. Razmišljamo i o mlađim kadrovima, ne samo u ansamblu nego i u ostalim sektorima.
Goncić kaže i da je za ovo kratko vreme uvideo da nije nimalo lako voditi Narodno pozorište, iako se za jedanaest meseci kao predsednik Upravnog odbora donekle upoznao s okolnostima i njegovim funkcionisanjem:
- Ljudi su svesni da rade u kući sa ozbiljnom istorijom, iz koje je krenulo moderno viđenje kulture u Srbiji. To treba negovati. Nije ovo tek "neka kuća", nego Narodno pozorište. Ova činjenica je bitna, iz te perspektive izuzetnog značaja - kad se razmišlja i o repertoaru i o mladim ljudima.
ZNAČAJ INSTITUCIJE
BORIMO se sa ozbiljnim problemima, a to je normalno i stabilno funkcionisanje kuće od nacionalnog značaja, sa oko 700 zaposlenih. Zato je veoma važno uspostaviti administrativno-poslovni model koji zadovoljava značaj takve institucije. Svako mora da ima satisfakciju i bude ponosan što radi ovde.