VOLEO BIH DA IGRAM NEKE LIČNOSTI IZ NAŠE ISTORIJE: Viktor Savić o serijalu "Veslom kroz Srbiju", novoj predstavi "Mačka pečena", ...

Svake subote od 13.00, Viktor će nam predstavljati po jedan dragulj vojvođanske ravnice, kao i poznatu ličnost koja će nas upoznati sa mestom iz koga potiče i koja će učestvovati u ekološkoj akciji. Među njima su i glumci Radovan Raša Bukvić, Slaven Došlo, Dejan Ćirjaković i drugi.

Na ideju da angažuju Savića kao voditelja, došli su Tamara Grujić i njen suprug Vuk Đoković, producenti i idejni tvorci serijala "Veslom kroz Srbiju". U njemu ćemo videti predele, znamenitosti i interesantne ljude koji su se iselili iz većih gradova i žive u prirodi ili su započeli svoj biznis i pokušavaju da otmu prirodu od zagađenja.

- To mi je odmah bilo zanimljivo, jer serijal budi ekološku svest i upoznaje gledaoce sa lepim stvarima i lepim predelima u Srbiji. Nije mi prvi put da vodim neku emisiju, već sam zajedno sa Borkom Tomović vodio emisiju "Fazoni i fore", Ljubivoja Ršumovića - priča za "TV Novosti" Viktor Savić i dodaje da je snimanje bilo vrlo naporno, ali se isplatilo, jer je gledanost velika.

- Kao ljubitelj prirode i neko ko je odrastao sa ocem na čamcu, dobro sam se snašao. Sve vreme, od jutra do mraka, morao sam da komuniciram sa ljudima, bez obzira na to jesam li umoran ili neraspoložen. Za ovakvu seriju, neophodna je druga vrsta energije od one koja je potrebna za bavljenje sportom.

Koliko vam je poznavanje sporta pomoglo u razgovorima sa gostima u serijalu?

- Sportovi kao što je vožnja kajaka i veslanje meni su nepoznanica, ali sam ipak bio u ulozi nekoga ko samo postavlja pitanja. Moji gosti bili su i naši proslavljeni sportisti, košarkaš Željko Rebrača, odbojkaši Vanja Grbić i Andrija Gerić...

Sve više se budi svest o očuvanju prirode.

- Mislim da je naš narod sposoban za sve kada je složan, a kada nije složan, onda i nismo sposobni za velike stvari. Mada bi ovi stranci, te velike korporacije, možda radije rekli "nedajbože da se Srbi slože".

Imate li ponudu za neku novu ulogu?

- Imao sam za neke u koje se nisam uklopio, ni sa vremenom ni po mom senzibilitetu, ni po mojim parametrima, tako da sam sada usmeren na pozorište. Letos sam završio snimanje filma "Bilo jednom u Srbiji", čija bi premijera trebalo da bude krajem januara iduće godine. Tumačim glavnu ulogu, Stojana Jovanovića Coneta. U "Megdan filmu", čija se realizacija očekuje u toku iduće godine, autor Aleksa Balašević ponudio je uloge meni, Andriji Miloševiću, Aleksandru Radojičiću, ali o tom potom. Priželjkujem neke, uglavnom, pozorišne uloge. Ranije su tu bili neki likovi iz Šekspirovih drama, a i dalje postoje neki. Ipak, što sam stariji, više bih voleo da igram neke ličnosti iz naše istorije.

Stalni ste član pozorišta "Boško Buha" i jedan od osnivača "Teatra na Brdu". U kojim predstavama igrate?

- U "Buhi" nemamo predstave, zato što nemamo kuću i to još uvek nije rešeno. U "Teatru na Brdu" nedavno smo imali premijeru predstave "Mačka pečena", u kojoj i ja igram.

Premijera je bila na Dan borbe protiv zlostavljanja žena, teška tema, mada je predstava vrlo pitka i svi možemo da se prepoznamo. To je jedno upozorenje na oprez i za žene i za muškarce, ali je u osnovi ljubavna priča. A da li je to ljubav ili ne, videće se na kraju. Igram i u predstavama "Boing Boing" i "Šećer je sitan osim kada je kocka".

Vaš otac, Jovan Lole Savić, koji ima bogatu muzičku karijeru, pravo je glumačko otkrovenje. U 62. je debitovao u filmu, a igrao je i u više serija, čak i vašeg oca u "12 reči".

- Sada već ima veliki broj uloga iza sebe i snalazi se u tome, jer je ipak imao scenske nastupe i ranije, s obzirom da je jedan od osnivača kultnog bluz benda "Zone B" i još nekih grupa, "Balkanski trougao" itd. Možda mu je više bilo strano to sa kamerama, ali prirodan je i ko zna šta bi bilo da se bavio glumom. Otkrio ga je reditelj Balša Đogo tako što ga je video kada je sa grupom gostovao na RTS. Balša je pitao ko je taj čovek, da bi mu posle nekoliko dana rekli da je on moj otac, pa je on pozvao mene.

Svedoci smo dominacije serija na TV ekranima, pa neke glumce gledamo u više uloga, dok se vi svake godine pojavljujete u jednoj seriji. Kako birate uloge?

- Biram uloge tako da između njih postoji i vremenska distanca, da se razlikuju. S druge strane, glumci koje viđate u više serija, to je njihov posao, nešto što im donosi hleb. Svako radi kako misli da treba. Svako ima svoje muke, svoje životne tegobe i svoje potrebe i treba da se vodi po svom nahođenju.

U jednom intervjuu ste rekli da se niko ne bavi umetnošću da bi se obogatio...

- Da se obogati, ne, ali da živi od toga, nažalost, mora. Najlakše je baviti se umetnošću kada si finansijski stabilan, onda možeš i da biraš, a i prohtevi su različiti, zavisi kome je šta dovoljno, tako da to zavisi od osobe do osobe.

Šta može da vas usreći?

- Što bi rekao otac Gojko Perović, sreća je za mene sretanje, odnosno, susreti sa ljudima, porodicom, bliskim prijateljima, sa ljudima generalno. To su pretežno ljudi s kojima se poznajem više od trideset godina, iz osnovne škole, ali ima i kolega.

IZAĐEM NA SPRUD I UHVATIM SE ZA ZMIJU

DA li ste se našli u nekim opasnim situacijama dok ste snimali serijal "Veslom kroz Srbiju"?

- Dešavalo mi se da se kupam i pokušavam da izađem na sprud, koji je blatnjav i zamalo da se uhvatim za zmiju. To nije ništa strašno jer su to rečne zmije, više je neprijatan osećaj, taj bliski susret u vodi sa gmizavcem, ali nije preterana opasnost - kaže Viktor Savić.