SMRT JE DANAS ROBA NA TRŽIŠTU: Banjalučki umetnik Mladen Miljanović o izložbi u Salonu Muzeja savremene umetnosti

Tačnije, postavka ovog autora uzbudljive biografije (pre Akademije umetnosti, pohađao je Vojnu školu rezervnih oficira, radio nadgrobne spomenike u klesarskoj radionici, pa ga je pratila i crnohumorna šala: "Dabogda te Mladen portretisao"), od uvodonih radova, ukršta ekrane i smrt, bavi se njenim medijskim predstavljanjem tokom pandemije.

- Prikovani uz televizore i izolovani u stanovima primali smo svakodnevno informacije o ljudima koji su umirali - priča, za "Novosti", Miljanović, čije je delo "Blaupunkt 20-21", koje posetioce uvodi u izložbu, nastalo prema tačnim podacima Svetske zdravstvene organizacije o preminulima od korone na mesečnom nivou.

- Na TV ekranu od granita, gravirao sam saturaciju crnih tačaka, od kojih je svaka predstavljala jednu preminulu osobu. U prvim mesecima pandemije, gustina crnih tačaka je manja, a potom talasi postaju tamniji i učestaliji. Rad, na prvi pogled, izgleda kao ekran koji nema program, ali je on i spomenik nastao u realnom vremenu, u kome su se smrti dešavale, bez čekanja koje nalažu religijski običaji.

Ljudi koji su napustili ovaj svet u poslednje dve godine, nisu na izložbi samo tačkice, već je Miljanoviću, njihove figure iscrtao na granitu ogromnih dimenzija, pomoću malih bušilica na čijem su vrhu dijamantske igle. Ova kompozicija, poput freske, ili ikonostasa, zauzima centralno mesto postavke.

- To su ljudi čiju su smrt mediji "komunicirali" kroz sliku, koji nisu brojevi i tačke, kao u izveštajima o kovidu - nastavlja sagovornik.

- Oni su javne ličnosti, njih je 264, a imena sam prikupio zahvaljujući mreži prijatelja sa svih strana sveta. Okupio sam ih na jednom mestu, na "Vindouz livadi". Tako se kompozicija nalazi na pejzažu koji se pojavljuje kada upalimo računar.

Kada je smrt postala centralna tema u medijima, način na koji se tretirala, mišljenja je naš sagovornik, prešao je sa ljudskog aspekta, empatije, u ekonomsku, eksploatatorsku dimenziju:

- Konstantno smo bili svedoci njenog prikaza na grafikonima, poput onih na berzi. Smrt je sada roba na tržištu, kojim vladaju špekulanti - dodaje umetnik, koji na čak tri rada upravo prikazuje takve "grafikone smrti".

- U duhovnom smislu, smrt je postala bezvredna, kao i u svakom drugom, osim u ekonomskom, koji teži da generiše strah. O njoj se govori jezikom potpuno očišćenim od svih drugih emocija.

Ova kompleksna postavka, na kojoj je radio gotovo tri godine, paralelno postavlja i pitanje šta nam znače mobilni uređaji, tableti i sve te "ekstenzije koje su neprestano uz nas, koje su postali kao naši nokti". Skulpture-objekte, gotovo identične, laptopima, mobilnim telefonima, televizorima, računarima, Miljanović izrađuje u kamenu.

- Maljevič je početkom 20. veka uradio "Crni kvadrat na beloj podlozi", koji je označio kraj mimetičke reprezentacije u umetnosti, ali i do kraja ogolio laž koju je reprezentacija umetnosti postigla. Poput Maljeviča, da bih demaskirao tu reprezentaciju, interesuje me depersonalizacija elektronskih uređaja i njihova moguća smrt. A istovremeno kreiram i njihove spomenike.

Ovaj stvaralac sebe doživljava kao konceptualnog umetnika, ali ga je ova postavka predstavila i kao izuzetnog crtača. Tehnika kojom crta na granitu je, kako priča inverzna, jer se na papiru crta "crno na belom", a na kamenu se od crnog ide u nijansama, ka svetlosti. Bez obzira na to što je za temu izabrao smrt, Miljanović poručuje:

- Život je najbitniji na ovoj izložbi, jer ona ukazuje da bi trebalo da ga živimo najbolje što možemo.

Dokle ćemo se deliti?

U UMETNOSTI, tvrdi Miljanović, najviše ga interesuje moć inkluzije, jer živimo u raspadnutom svetu:

- Taj svet teži da se fragmentira što je više moguće i nameće nam psihologiju podela.

Delimo se na zemlje, gradove, naselja, ulice, ulaze, sve do spratova... Dokle više? A mene interesuje suprotno. Interesuje me da okrenem ljude ka ljudima.