ANDRIĆ ČUVA UGLED "NOBELA": U Zadužbini velikog srpskog pisca obeleženo šest decenija od uručenja najvećeg književnog priznanja

Goste je pozdravila dr Maja Radonić, upravnica Zadužbine, a besedu je održao akademik Miro Vuksanović, predsednik UO Andrićeve zadužbine, koji je rekao:

- Broj izdanja Andrićevih knjiga i radova o njima premašuje zbir od dvadeset hiljada, na pedeset jezika. Takva bibliografija, u poslednjih deset godina i dva puta obimnija od poluvekovnog rezultata poznatih pesnika, potvrđuje stanovište da je Ivo Andrić među onim dobitnicima koji drže ugled Nobelove nagrade i da on nikako nije među nobelovcima koji su zagrnuti vremenom.

Ukazajući na zanimljivu pojavu da srpski pisci, iz mode ili u traženju novih puteva da im knjiga bude u središtu, sve češće objavljuju romane o svojim kanonskim prethodnicima, a među njima je Andrić najčešća tema, Vuksanović je istakao:

- Kada književnici i ljudi drugih sklonosti, naši i strani, iz pobuda račundžijskih i dnevnopolitičkih, svakakvih, premeštaju činjenice, sudbine i vremena da od njih naprave što veći poremećaj, neuko uzimaju rečenice iz književnog dijaloga kao gledište živog čoveka, izmišljaju anegdote i kalambure, prikazuju privatno kao društveno, pritom neovlašćeno koriste Andrićevo ime i delo, nanose mu štetu i uvredu, krive ga i za krivu Drinu i za ratove koji su u naše doba planuli.

Andrića, nastavio je Vuksanović, upisuju u književnost koju nije hteo ili za koju nije ni znao, uporno pokušavajući da menjaju njegov izvorni tekst, da mu ospore slobodnu volju da glavna dela napiše na ekavskom narečju, da bude srpski pisac i srpski akademik.

- Andrića ruže da bi se za njih dalje čulo ili da bi pokazali sva lica i naličja netrpeljivosti koja nas je kroz vreme gušila i koja nas guši, kada sve to čine, svesno ulaze među klevetala koja treba da budu nazvana tačnim imenom. Andrićeva zadužbina nikome neće određivati kako će o Andriću da piše, niti to hoće niti može, ali ne može da postupi drukčije osim da štiti Andrićevu oporuku, jer je radi toga osnovana. To znači da nećemo voditi polemike za uveseljavanje dokonih i zlobnih, ali to znači da će svi dobiti dostojan odgovor - rekao je Vuksanović.

Andrićeva dela su višestruko potvrđen primer klasičnih književnih vrednosti, a razlog za njegovu aktuelnost je i činjenica da su njegove literarne teme naše, tj. da se u najvećem broju svojih dela bavi balkanskim prostorom, istakao je Radovan Jokić, pomoćnik ministra kulture i dodao:

- U moru agresivne, frivolne, banalne literature, najčešće sa engleskog jezika, domaći čitalac, pogotovo onaj bez većeg čitalačkog iskustva, stiče utisak da naš deo sveta nimalo nije vredan priče i pričanja i da se tu nikada ništa vredno pomena nije desilo.

Verovatno ništa bolje od Andrićevih dela ne pokazuje koliko je to netačno. Setimo se samo "Travničke hronike" ili "Anikinih vremena" i belodano će se videti koliko je Balkan vredan priče i pričanja, bar koliko i ma koji drugi deo sveta. A činjenica da Andrićeva dela čuvaju svoju prvobitnu univerzalnost, estetičnost i etičnost govori da jeste jedan od najvećih stvaralaca našeg jezika i jedan od, bez sumnje, najvećih svetskih pisaca u 20. veku.

Na svečanosti su prikazani televizijski snimci iz arhive RTS o Andrićevoj Nobelovoj nagradi, nastali od 26. oktobra do 10. decembra 1961. godine.

DAN UPOZNAVANjA SA SVETOM

PREDSEDNIK Narodne skupštine Ivica Dačić juče je, u Domu Narodne skupštine, svečano otvorio izložbu povodom obeležavanja 60 godina od dodeljivanja Nobelove nagrade Andriću.

- Ova izložba samo je mali znak našeg velikog poštovanja prema jedinom nobelovcu sa ovog prostora i njegovom veličanstvenom književnom delu. Od tog 10. decembra 1961. pa sve do danas, poštovanje prema velikanu Andriću sa nama deli ceo svet. Andrić je tog dana dobio počast da je njegova književnost univerzalna, svevremenska, bez obzira na to što je pisana na "malom jeziku", kako je i sam govorio. To je bio dan velikog upoznavanja sveta sa "malom zemljom među svetovima", kako je Andrić govorio o svojoj domovini, i mi se s ponosom sećamo i čuvamo uspomenu na taj trenutak - kazao je Dačić i podsetio na Andrićevu diplomatsku službu i njegov doprinos kao narodnog poslanika u Skupštini.

DEO SVETSKE KNjIŽEVNOSTI

- POTREBNO je javno osporiti tvrdnje da je Andrićevo delo i danas živo prisutno kod nas i u svetu zahvaljujući, pre svega, Nobelovoj nagradi. Nema spora da li takvo priznanje utiče na objavljivanje, prevođenje i čitanost Andrićevih knjiga, ali to ne bi bilo dovoljno, ne bi se tako dugo održalo, da ne nalazi i snagu i dokaz u umetničkoj vrednosti Andrićevih knjiga. One su pre dobijanja Nobelove nagrade bile štampane na nekoliko jezika, potom ocenjene i visoko nagrađene. Od tada su deo svetske književnosti i to traje sedamdesetak godina - kazao je Vuksanović.