UVEK TEŽIO SAVRŠENSTVU: Svečana akademija i naučni skup u SANU povodom 150 godina od rođenja Jovana Dučića
VIŠE nego iko pre njega, razvio je i usavršio naš pesnički jezik i izraz. Njegove pesme, donoseći nove dramatične sadržaje, formiraju vrh kojim se završava jedna velika pesnička epoha, vrh s koga se ukazuju novi putevi i horizonti, vrh koji se, kako vreme prolazi vidi iz sve veće daljine.
Nebojša Kundačina, Voja Brajović i Ljubomir Simović / Foto M. Anđela
Ovako je akademik Ljubomir Simović okončao svoju nadahnutu i odmerenu besedu na jučerašnjoj svečanoj akademiji posvećenoj Jovanu Dučiću, a povodom 150 godina od rođenja velikog pesnika.
Napominjući kako je Dučić prešao kao pesnik dug put pun protivrečnosti, Simović je rekao:
- Svaki razgovor o tom putu neizbežno počinje od njegove programske pesme "Poezija", u kojoj on poeziju vidi kao nešto ekskluzivno, nešto što se najodlučnije distancira od svakidašnjice. Takvo shvatanje dovelo ga je do "Carskih soneta" i "Dubrovačih poema". U "Carskim sonetima", oko sjajne centralne figure cara Dušana blešte carski kotljanici i strelci, dvorjani, dvorske dame, paževi, grofovi, baroni, kneževi. U istom tonu ispevane su i "Dubrovačeke poeme". Kasnije, kada su nastupili balkanski ratovi, a potom i Prvi svetski rat, Dučićevo pero počinje da se usijava. On u nizu pesama opeva srpske pobede. A u pesmama pisanim kasnije, 1941, 1942, 1943. i 1944, pobedničko oduševljenje zamenjuju gorčina i gnev izdanog i prevarenog naroda.
Dučićeve stihove na svečanoj akademiji govorili su dramski umetnici Voja Brajović i Nebojša Kundačina. Na istom mestu u Svečanoj sali SANU, po podne je počeo naučni skup o Dučiću (koji će biti održan i danas) za koji je referate prijavilo tridesetak književnih znalaca. Otvarajući ovaj skup, akademik Zlata Bojović je podsetila da je Dučić izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 1924. zajedno sa svojim prijateljem Ivom Vojinovićem, a na predlog Jovana Cvijića, Bogdana Popovića, Slobodana Jovanovića i Aleksandra Belića. Sedam godina kasnije, izabran je za redovnog člana, u vreme kada je bio u diplomatskoj službi u Kairu.
- Početkom treće decenije XX veka Jovan Dučić je slovio za jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika, visoko su vrednovani ne samo njegova poezija već i njen značaj za nove tokove srpske književnosti, za razvoj književnog pesničkog izraza - rekla je Zlata Bojović.
Svih šest glavnih Dučićevih lirskih tematskih krugova, smatra profesor dr Jovan Delić - žena (ljubav), Bog, smrt, otadžbina, priroda (odnosno hercegovački i jadranski pejzaži) i pesma (poezija) i danas su izazov kritici i mogu se meriti, svaki u svojoj vrsti, s najvećim ostvarenjima našega pesništva:
- Pesnik koji je izgradio mit forme, dovodio je svoje pesme do savršenstva na planu ritma, rime, stiha i strofe, pa na planu ciklizacije pesama i komponovanja pesničkih knjiga. Težnja za savršenstvom - za kujundžijskim zanatom u poeziji - to je njegov program. Pišući književne eseje i kritike, Dučić je ispisao neke od najboljih i najdragocenijih kritika svojih savremenika. U njima je otkrio i neke tajne svoje poetike - zaključio je Delić.
DOKUMENTARNI FILM I KNjIGA
NA naučnom skupu prikazan je dokumentarni film "Kroz Trebinje sa Jovanom Dučićem", čiji su autori Tamara Stojanović, Sara Arva i Ivan Praštalo. Juče je iz štampe izašla i obimna knjiga "Jovan Dučić: život, delo, vreme", kojom SANU obeležava Dučićevu godišnjicu.