USAMLJENOST JE BOLEST NAŠEG VREMENA: Rediteljka Olivera Đorđević uoči premijere komada "Feliks i Doris" u Madlenijanumu

Promenila je adresu i na severu Vojvodine živi već petnaest godina, ali i dalje sarađuje s teatrima širom Srbije. Nedavno je u Madlenijanumu obnovljena njena predstava "Koferče", a uskoro će se pojaviti i novi naslov: premijera komada "Feliks i Doris" je sutra na maloj sceni ove kuće.

- Nije reč o klasičnoj komediji. Za razliku od onih vodviljskih u kojima se ne može naći dublja suština, "Feliks i Doris" je priča o dvoje usamljenih koji nisu u stanju da se suoče sa svetom oko sebe, drugim ljudima, onda ni sa sobom samima. To je bolest našeg doba - ističe Olivera Đorđević.

- Brzo se živi, nema dubljeg preživljavanja ni lepog ni ružnog... Bez obzira na to što je komad Bila Manhofa napisan šezdeset godina prošlog veka, tema je aktuelnija nego tada.

Ljudi žive sami u svojim stanovima. I s koronom, i bez korone, teško pronalaze nekog ko će biti s njima. Dvoje naših junaka su sami i zbog toga što ne mogu da prihvate istinu o sebi. Imati nekog ko da vam pomogne, velika je stvar.

Na pitanje šta je uslovilo (i bez pandemije) "pošast" usamljenosti savremenog doba, rediteljka odgovara:

- Život je postao veoma ubrzan, a s druge strane, sve je mnogo olakšano. Ne morate nikud da idete van svoje dnevne sobe. Deluje kao blagoslov, a u stvari, veliko je prokletstvo.

Kad ste u prilici da radite od kuće, nabavite sve što vam je potrebno, vežbate u sobi, upoznajete se preko interneta - zašto biste izašli napolje? Živite iluziju socijalnog života koji realno ne postoji. Zapravo, vi ste u zatvoru.

"Ne" postaje glavna reč

- Ranije su nas društvene norme primoravale na bračne zajednice, značajnu ulogu imala je i finansijska zavisnost. Sad, kad ne morate ni na šta da pristajete, mnogo vam je lakše da odbijate stvari. "Ne" postaje glavna reč u životu: ne mogu ovo, ne mogu ono, ne zanima me, ne moram. Ne dajemo šansu ni sebi ni drugima. I tako ostajemo sami - kaže naša sagovornica.