POZORIŠNA KRITIKA - ISTINA ILI PRAVDA: Atelje 212: Nina Rejn "Pristanak", reditelj Nebojša Bradić
TIPIČNA filmsko-televizijska "sudska drama", "Pristanak", mlade engleske dramske spisateljice i rediteljke Nine Rejn, napisana je kao da je već režirana, u formi partiture za ("niske") strasti, kojima su podložni i oni koji bi trebalo da ih razotkrivaju.
Novosti
Utoliko, predstavi, u režiji Nebojše Bradića, i samoj orkestriranoj do savršenstva, smeštenoj u izvesni "ring", koji je privatni prostor (scena Marija Jevtić) često nedostaje krupni plan glumca, tipičan za "sudsku dramu". Jer, ma koliko da se u "Pristanku" (u izvrsnom pozorišnom prevodu Ivane Dimić) radi o tragediji silovanih žena, način na koji se (zlo)upotrebljava istina je tipičan za advokatsku profesiju, pa, kao takav, za pozorište je opšte mesto.
Tamara Dragičević (Kiti), Jovana Gavrilović (Rejčel), Bojan Žirović (Edvard) i Branislav Trifunović (Džejk) istinosno subverzivnoj advokatskoj profesiji su briljantno dodali sopstvenu, ličnu i profesionalnu, glumačku harizmu, pa se njihovo variranje istine i njenog zaobilaženja, kao i smena žrtve i dominirajućeg prima sa osmehom i sa zadovoljstvom gledaoca da prisustvuje vrhunskoj igri, a ne toliko bolnom (a mora da bude bolno) razotkrivanju mnogih lica istine, o čemu je, zapravo, u ovoj predstavi reč.
Pa tako ring, u koji je smeštena pretežno verbalna društvena tragikomedija ne postaje i antička Agora, na kojoj se moralo, po cenu života, doći do samo jedne pravde.
Nina Rejn je Kiti (izuzetna Jelena Stupljanin), glumicu, uvela u radnju kao antipod, a ne kao još jedan primer za tumačenje istine, umesto njenog otkrivanja. Glumac, za razliku od advokata, brani svoj lik iz "mimezisa", uživljavanja u nekog drugog, ne iz sebe lično, kao što advokat čini.
Kiti je primer infantilne manipulativnosti, svojstvene karakterima, koje svoj uspeh neumitno duguju tuđoj pomoći. Njen društveni i intimni uspeh, da postiže svoj ženski cilj, zapravo ističe užasnu sudbinu Gejl (Sofija Juričan), žene koja je ne samo pretrpela silovanje, nego je i samoubistvom postigla da bude tragična žrtva, umesto samo jedan od slučajeva oko kojih hladno "lome koplja" dobro plaćene optužba i odbrane na sudu.
A poseban tok radnje, bračno-švalersko-snobovske zavrzlame između društveno i materijalno visoko pozicioniranih japija, svojom autentičnošću akteri na sceni brane od zabave, koju prečesto instrumentalizuje "Netfliks".
Predstava "Pristanak" (na morbidno slepilo pravde, kao i na smrt, kao izlaz za žrtvu) svojom savršenom formom, preciznom režijom, izuzetnim izvođenjem i blizinom sadašnjici, postižu tragiku, koju Nina Rejn trivijalnošću usložnjava. O samoubistvu žrtve silovanja doznajemo posredno, dok se parovi advokata i jedan poželjan, slobodan, situiran mladoženja (Marko Grabež) vrte u svojoj šaradi. Smrt je daleko od njih. Pa i od nas.