DUBOKO POZNAVANJE ŽIVOTA: Novi roman Orhana Pamuka "Noći kuge" i optužbe za vređanje Ataturkovog lika

To je do sada njegovo po obimu, strukturi, dubini sagledavanja teme i istraživačkom radu koji je prethodio pisanju jedno od najkompleksnijih i najizazovnijih dela. Zbog njega će se Pamuk možda ponovo naći na sudu zbog vređanja osnivača Republike Turske Mustafe Kemala Ataturka.

Tema romana "Noći kuge" nastajala je i sazrevala u piščevoj imaginaciji gotovo četiri decenije. Po svedočenju samog autora, pisanje je trajalo pet godina i njegov plod je jedna uzbudljiva, nadasve drugačija priča od onih koje je do sada obrađivao u svojim knjigama.

Poznavaoci Pamukovog opusa će se setiti da je od teme do teme, od romana do romana uvek pronalazio način da bude nov, da primeni neku novu vrstu narativne tehnike ili obradi temu na način koji pre njega niko nije koristio. Upravo tako je i sa ovim najnovijim delom koje će uskoro izaći u izdanju "Geopoetike" (u prevodu Mirjane Marinković), Pamukovog ekskluzivnog izdavača u Srbiji.

Kuga je tema koja zaokuplja turskog nobelovca još od vremena pisanja romana "Tiha kuća" i "Bela tvrđava". U "Tihoj kući" kuga se pojavljuje kao istraživački problem pred kojim se nalazi jedan od protagonista, istoričar i istraživač osmanskih arhiva Faruk Darvinoglu. U "Beloj tvrđavi" tema epidemije kuge poslužila je autoru za preispitivanje odnosa Istoka i Zapada. "Noći kuge", pak, donose jednu intrigantnu, slojevitu i višeznačnu priču u kojoj je u mnoštvu junaka i junakinja epidemija kuge postavljena u sam centar.

Radnja romana odvija se za vreme pandemije bubonske kuge 1901. godine na imaginarnom mediteranskom ostrvu Minger koje je posebna provincija Osmanske imperije. Ostrvo odiše lepotom ružičastog mingerskog kamena, miomirisom mingerske ruže, prirodnim lepotama i tragovima raznih civilizacija koje su njime vladale. Etnički je podeljeno između muslimanskih Turaka i pravoslavnih Grka, ali ima izgrađen sopstveni identitet i jezik. Znajući koliko su boje, a još više slike važne u Pamukovoj poetici, i ovaj roman je svojevrstan "vizuelni ep", kako ga je okarakterisala ugledna turska književna kritičarka Žale Parla. Zato se kolorit mingerskih pejzaža, glatkoća uličnog kamena, šarenilo izloga dućana i mirisnih bašta doslovno vidi na gotovo svakoj stranici ovog obimnog romana.

Godine 1901. na osmanskom prestolu je ozloglašeni sultan Abdulhamid II, čuven po svojoj sumnjičavosti, razgranatoj špijunskoj mreži i veštom balansiranju između velikih sila.

Čitav državni aparat i tehnologija vladanja do tančina su utkani u siže ovog romana, za šta je autoru bez sumnje bilo potrebno višegodišnje istraživanje. Kako je iz Kine na Minger stigla kuga, sultan odlučuje da na ostrvo pošalje svog vodećeg hemičara i farmakologa Bonkovski-pašu i mladog epidemiologa dr Nurija, koji je oženjen njegovom sinovicom, imaginarnom sultanijom Pakize. Njihov je zadatak da zaustave epidemiju na ostrvu, iako su krenuli u Kinu kao članovi jedne zvanične delegacije. Tokom boravka na ostrvu, Bonkovski-paša biva ubijen i novi zadatak dr Nurija i celokupne vlasti je da pronađu ubicu, dok kuga iz dana u dan odnosi sve više života. Mnogi prizori pustih ulica, karantina, prostora za izolaciju, sprejeva za dezinfekciju poklapaju se sa najnovijim iskustvima širom sveta stečenim u aktuelnoj pandemiji. Čitaocima ćemo prepustiti užitak čitanja i otkrivanja pred kakvim su sve izazovima i nevoljama glavni junaci i svi žitelji Mingera, koji u jednom trenutku, napušteni od vlasti, zahvaćeni epidemijom i opkoljeni stranim brodovima donose odluku o proglašenju nezavisne republike.

Upravo je tim segmentom romana Orhan Pamuk izazvao negodovanje i optužbe da je oskrnavio lik i delo Mustafe Kemala Ataturka, osnivača Republike Turske, štaviše da je omalovažio i njega i tursku zastavu. Još od 1951. godine u Turskoj je na snazi Zakon broj 5816 o krivičnim delima protiv Ataturka, koji je donela tada vladajuća Demokratska partija zbog velikog broja napada na spomenike i statue Ataturka. U liku mladog oficira Kamila (Kolaga Kamil), njegovom ponašanju, sloganima ("Minger Mingeranima", što je slično Ataturkovoj izjavi "Turska Turcima") i kultu koji je stvoren oko njegove ličnosti kao prvog predsednika republike, pronađene su asocijacije na Ataturkov život i karijeru. Improvizovana zastava kojom je mahao proglašavajući Republiku Minger takođe je viđena kao pokušaj skrnavljenja državne zastave. Premda je tužilaštvo odbacilo tu optužbu, jedan advokat iz Izmira je podneo žalbu, te je stvar ponovo u rukama tužilaštva i preti da se piscu sudi za njegovo delo. Sam Orhan Pamuk je odbacio optužbe, naglašavajući da nikako nije ismevao osnivača Republike Turske. Deo romana koji je sa izvesnom ironijom posvećen proglašenju Republike Minger i uspostavljanju institucija vlasti, po našem mišljenju, predstavlja pokušaj da se dekonstruišu mitovi i folklorni elementi koji prate mlade države, kakva je fiktivna Republika Minger.

Slojevitost ovog romana ogleda se u više tematskih krugova i tematskih centara oko kojih se koncentriše radnja - pojava bolesti i reagovanje najpre države, a potom i građana na nju (poricanje i ignorisanje), izazovi pred kojima se nalazi vlast, opiranje njenim merama i karantinu, grčki, turski i mingerski nacionalizam, derviški redovi i pobožnost, ljubavi, zločini, senka Abdulhamidovog režima koja se nadvija nad svima, proglašenje nove države i njena dalja sudbina.

Čitalac se neće moći oteti utisku koliko je Orhan Pamuk odličan poznavalac ljudske prirode. Od samog sultana Abdulhamida II, čelnika provincijske vlasti, preko činovnika, lekara, oficira, stranih konzula, sveštenika, novinara, apotekara, imućnih grčkih porodica, pobožnih muslimana, derviša i šejhova, do dece i siročadi - Pamuk razotkriva i ogoljuje ljudsko biće, njegov strah od smrti, bolesti i patnje, njegovu neutaživu žudnju za životom i spasom, njegove ambicije i nužne kompromise.

Posebna zanimljivost je narator koji je ovaj put jedna imaginarna naučnica istoričarka Mina Mingerli (kritičari u njoj vide tursku književnicu Minu Urgan), praunuka izmaštane sultanije Pakize, koja je na temelju sultanijinih pisama starijoj sestri napisala ovaj roman-hroniku koji u nekim aspektima ima sve odlike bajke. I ovaj element je posve nov u Pamukovom stvaralaštvu, kojim dokazuje da je istorija njegova trajna i velika ljubav. Uloga naratora je da se obilje faktografije i komentara u romanu odvoje od samog književnog tkiva.

Zašto treba pročitati ovaj roman Orhana Pamuka?

Orhan Pamuk u "Noćima kuge" na jedan nov i neobičan način meša stvarnost i fantaziju, istoriju i fikciju u meri da će mnogi čitalac potražiti sultaniju Pakize u enciklopedijama ili ostrvo Minger na karti. Ovaj veliki i bogati roman potvrda je Pamukovog raskošnog talenta i dubokog poznavanja života. Osim toga, potka na kojoj je Pamuk izatkao svoje delo je u potpunosti autentična i živopisna. Roman je ogledalo Osmanske imperije na zalasku, njenih institucija, njene političke kulture, njenog kompleksnog duha. I kao i svaki Pamukov roman, u potpunosti traži angažovanje čitaoca.

Sličnosti sa današnjom pandemijom samo su splet okolnosti.