ŽALIM ŠTO SAM ODBILA ULOGU U "LEPOTI POROKA": Ispovest velika eks-JU zvezda Slovenka Savina Geršak, za "Novosti"

Iz filmske ilegale na javnu scenu vraća je debitantsko ostvarenje crnogorskog reditelja Dušana Kasalice "Elegija lovora" koje će sutra biti premijerno prikazano na Festivalu autorskog filma.

- Zar je zaista prošlo 30 godina? Nisam znala, iznenadili ste me s tim podatkom. Odavno nisam u kontaktu sa ljudima iz filmskog esnafa. Živim u nekom potpuno drugom svetu - kazala nam je na početku telefonskog razgovora Savina Geršak, koja već decenijama živi u Rimu gde radi kao psihoterapeut.

Dani kada je ova lepa Slovenka žarila i palila eks-ju prostorima za nju su, kaže, samo lepo sećanje. Iako nije snimala mnogo, radila je sa jednim od najboljih reditelja. Bila je muza velikog Živka Nikolića, kod koga je debitovala kao nezaboravna Anka u filmu "Smrt gospodina Goluže". Savina je bila devojčurak, teniserka, manekenka i studentkinja prve godine engleskog jezika, kada je Živko ugledao njene slike i bez audicije i ikakvog iskustva, shvatio da je ona Anka koju traži!

- Tada niko nije govorio da je najbolji, niko nije znao niti umeo da ceni njegovu genijalnost. Tek posle su videli. I ja sam jedna od tih. Bila sam mlada, za mene je gluma bila samo igra, nisam shvatala kolika je to čast. Sada znam da je on bio genije i baš ga se često setim. Vidim njegov lik, njegove oči, jednostavno, Živko mi je ostao u srcu - iskrena je Savina.

Uprkos nedostatku glumačkog iskustva, veliki reditelj ju je ponovo zvao pa je zaigrala i u njegovim kultnim ostvarenjima "Čudo neviđeno" i "U ime naroda". Kako je otkrila za "Novosti", Nikolić joj je nudio i ulogu u "Lepoti poroka", ali je ona - odbila!

- Bila sam mlada i luda, imala sam hiljadu planiranih stvari po celom svetu. On je hteo da snimim "Lepotu poroka", iz poštovanja sam došla u Beograd da se vidim s njim, ali nisam pristala. Sad, naravno, veoma žalim zbog toga, ali u to vreme bila sam neuhvatljiva. Imala sam neke planove za Ameriku i rekla sam mu "ne". Danas shvatam da je ta Živkova želja da me ima u svojim filmovima bila veliki kompliment, ali tada mi se sve to činilo normalno i prirodno. On je u meni video nešto što ni sama nisam znala da posedujem. Imao je oči kao rendgen, video je vašu dušu, svaku pojedinost - priseća se naša sagovornica dok pažljivo bira reči i izvinjava se jer je "malo zaboravila srpski jezik".

Njen život, priznaje, odredio je niz slučajnosti. Trenirala je i pokušala da postane profesionalna teniserka, da bi, na poziv Nikolića, postala glumica. Taj posao ju je u jednom trenutku odveo u Italiju. I kao što je naprečac osvojila srca filmske javnosti, posle nepune decenije karijere, u 28. godini, napustila je glumu, završila studije psihologije, potom se usavršavala kao psihoterapeut i ostala da živi u Rimu.

- Za mene to nije tako veliki preokret kako drugima izgleda. Gluma nikada nije bila moja profesija već sam se vratila svom prvobitnom životnom planu. Uvek sam bila odličan đak, želela sam da se dalje školujem, da završim fakultet. Zbog uloga sam samo privremeno skrenula sa puta. Možda sam mogla napraviti veliku karijeru na filmu da sam se tome ozbiljno posvetila, ali nisam videla sebe u tome. Rekla sam "dosta je glume", otišla, i nisam se osvrnula.

U "Elegiji lovora", Savina igra Katarinu koja sa suprugom Filipom (Frano Lasić) odlazi na odmor. Posle nekoliko dana u monotonom ambijentu hotelske sobe, njihov višedecenijski brak se završava. Pitali smo je šta ju je u ovom scenariju dirnulo dovoljno da prekine tridesetogodišnji glumački post?

- Dušan je bio jedini reditelj koji je sa mnom ozbiljno razgovarao. Poslao mi je svoj kratki film koji mi se veoma dopao, videla sam način na koji radi i kada mi je poslao scenario za "Elegiju lovora", rekla sam - zašto da ne? Neću se vratiti glumi, ovo je bilo samo lepo "gostovanje". I moja uloga je interesantna, svidelo mi se kako Dušan vidi ženski svet. I u svom kratkom filmu bavio se ženama, tačnije nasiljem koje se vrši nad njima.

Savina objašnjava da je njena uloga glavna ženska, ali da nije velika.

- Ženski svet se predugo doživljava kao da je ispod muškog. Muškarci su ti koji su imali karijere, a kasnije i žene, ma koliko se trudile i radile i više i bolje od muškaraca, nisu bile cenjene. Moja junakinja je u jednom trenutku to shvatila i rešila da napusti supruga i da živi svoj život. Posle toliko godina braka takva odluka nije nimalo laka.

Zahvaljujući nekim hrabrim ženama, dodaje Savina, "naš glas se sada više čuje, ali to nije dovoljno".

- U Italiji je izuzetno veliki broj ubistava žena i to je zabrinjavajuće i bolno. Zakoni se menjaju, žene imaju veću zaštitu nego ranije, ali kao što sam rekla, to i dalje nije dovoljno. Pre nedelju dana u jednom malom gradu desila su se četiri ubistva, uglavnom zato što žena odluči da joj je dosta i da neće više da trpi. Neki muškarci, kukavice, to ne mogu da prihvate, njihov odlazak shvataju kao strašnu uvredu. Zato su nam potrebni dobri zakoni koji će još više da štite žene.

Savina priznaje da poslednjih godina nije posvećena karijeri psihoterapeuta jer su njen glavni prioritet deca - ćerka i sin.

- Oni su blizanci, imaju 14 godina, i ceo dan mi je ispunjen njihovim obavezama. Sin svakodnevno trenira tenis, igra turnire, tu su i školske obaveze, u Rimu je sve to teško organizovati. Negde idu sami, ali im češće treba pratnja.

Mama i sin dele ljubav prema belom sportu, pa se zato tenis u njihovom domu gleda po ceo dan. Najveći uzor njenog sina, uz Đokovića je i Italijan Mateo Beretini.

- Beretini je ponikao baš iz njegovog kluba u Rimu, imao je iste trenere kao moj sin.

Inače, porodično obožavamo i volimo Novaka. Pratimo ga kad god igra na turniru u Rimu, nadamo se da ćemo ga još dugo gledati na terenu.

Zbog epidemioloških okolnosti, Savina neće prisustvovati premijeri na Festivalu autorskog filma:

- Moram doći u Beograd kad prođe sve ovo. U Sloveniju idem redovno, tamo su mi roditelji i brat, ali to je lakša organizacija jer je Evropska unija, a i može se ići kolima umesto avionom. Volela bih da dođem kod vas, tamo znam mnogo dragih ljudi, a i snaha mi je Srpkinja iz Beograda, pa sam i porodično vezana za vašu zemlju.

TENISKI MEČEVI SA SINOM

PITALI smo Savinu da li je sin sluša kada mu deli teniske savete?

- Kad je bio mlađi slušao je, sada su moju ulogu zamenili treneri, što je dobro, jer je talentovan. Videćemo hoće li biti malo nalik Đokoviću - smeška se Savina, a potom ozbiljno dodaje.

- Veliko mi je zadovoljstvo kad ga vidim na terenu. Trenira svakodnevno od svoje sedme godine. To je zaista naporno i nemoguće je naterati neko dete da toliko vežba ako ne želi. A on voli tenis. Često igramo zajedno, ali sve ga teže i ređe pobeđujem. Ako i pobedim, jako se naljuti, ne priča sa mnom pet dana - smeje se Savina.

DIRLjIVO ŠTO ME SE SEĆAJU

POSLE tri decenije, zbog snimanja filma "Elegija lovora", Savina se vratila u Crnu Goru, gde su joj se probudila sećanja na saradnju sa Nikolićem.

- Bilo mi je veliko zadovoljstvo, možda sam delom i zbog toga pristala da snimim ovaj film - kaže Savina i dodaje:

- Ljudi me se sećaju iz Živkovih filmova kao da je bilo juče. To me je veoma dirnulo.