BLISKOST NAM JE POSTALA STRANA: Jadran Malkovič, zvezda serija "Azbuka našeg života" i "Crna svadba" o glumi, otuđenosti među ljudima

U stvari, to je onaj trenutak kada nošeni bujicom života proletimo kroz mladost, i odjednom se probudimo na ivici pete decenije. Puni preispitivanja i svesni da su godine za nama, stvarno za nama. Upravo u takvoj situaciji našli su se Uroš i Vesna Popović.

Junaci serije "Azbuka našeg života" nastale po romanima Mirjane Bobić Mojsilović, u režiji Jelene Bajić Jočić i produkciji "Telekoma Srbije" i "Kontrast Studiosa", koju od 3. decembra pratimo petkom od 21.00 na kanalu Superstar, a uskoro i na TV Prva. Nekada iskreno zaljubljeni i srećni, a sada nesvesno otuđeni i jedno drugom potpuno strani, Uroš i Vesna kroz 10 epizoda, nalik emotivnom rolerkosteru, pripovedaju priču o jednom od najvećih problema modernog društva - brzini koja oduzima sve. Život, vreme, bliskost.

U ekskluzivnom razgovoru za "TV novosti", zvezda muškog dela "Azbuke našeg života", Jadran Malkovič, otkriva u kom trenutku je njegov Uroš zaboravio da voli Vesnu.

- Uroš i dalje voli Vesnu. To vidimo u tome što joj se on uvek vraća. Ali postoji i taj drugi deo priče. Sve ono što se sa godinama koje su proveli zajedno isprečilo između njih i učinilo ih strancima pod istim krovom. Posao, obaveze, deca, prijatelji, različita interesovanja. Mnogi će se prepoznati u ovoj seriji, jer danas gotovo svi živimo "Azbuku našeg života" - poručuje na početku razgovora za "TV Novosti" Jadran Malkovič, glumac koga je karijera od Srbije, preko Londona i Nemačke, na kraju, ipak, vratila u Srbiju.

Kako ste se obreli u seriji Jelene Bajić Jočić? Da li je sve bio deo plana ili je, ipak, sudbina malo potpomogla vaš put do "Azbuke"?

- U Srbiju sam došao zbog druge serije. Reč je o "Crnoj svadbi", čije je finale bilo ovog vikenda na RTS 1. Već je poznato da tu igram lik političara Vladimira Marinkovića. Međutim, dok sam snimao tu seriju, produkcija "Azbuke" i Jelena su me pronašli na internetu, kontaktirali su moju agenciju i ponudili mi da u seriji "Azbuka našeg života" odigram glavnu mušku ulogu. To me je izuzetno obradovalo, a razlog više za radost pružio mi je i lik koji igram.

Šta je to toliko posebno u Urošu Popoviću što vas je odmah privuklo?

- Prilika da dočaram muškarca van svih stereotipa koji za njih važe, kako na Balkanu tako i u svetu. To je jedna univerzalna priča koja u svakom kutku sveta ima iste obrise, a prema kojima muškarci nemaju emocije, varaju bez srce i lišeni su svih nesigurnosti. Upravo po tome se razlikuje lik Uroša. Prikazan je kao realan čovek, ranjiv, pun sumnji, strahova i nedoumica. Sa druge strane, Uroš je primer klasičnog alfa muškarca. On je uspešan biznismen koji je za svoju porodicu obezbedio dom, sigurnost i lagodnu budućnost. Negde na tom putu izgubio je sebe. Kada se u jednom trenutku osvestio, shvatio je da je devojka u koju je bio zaljubljen sada žena koja ima mnogo drugih obaveza, a da je život koji ih je spojio davno prestao da postoji. U takvoj situaciji on pokušava da povrati tu mladost, tražeći je u svim drugim ženama. Međutim, ono što ne shvata je to da je on taj koji mora da se promeni da bi ponovo pronašao smisao u svom životu.

Jedna od glavnih tema kojima se bavi "Azbuka" jeste problem otuđenosti? Zašto nam je bliskost postala tako strana?

- Život nam je nametnuo takav tempo. Brzina je postala najvažnija. Okruženi smo informacijama. One su deo našeg života od trenutka kada otvorimo oči. Tehnologija, društvene mreže, internet... Život se preselio u svet virtualnog. A takvi su postali i odnosi među ljudima. Više ne razgovaramo, ne gledamo jedni druge u oči, samo se "pratimo". Kad sam bio mali, roditelji su se mučili da nas uvedu u kuće iz parkova i sa ulica. Igrali smo se od jutra do mraka. Danas je decu nemoguće isterati iz kuće, naterati na druženje. Već od toga počinje ceo problem. Jer ta deca, nenaviknuta na kontakt sa drugim ljudima, sutra će biti odrasli muškarci i žene kojima će bliskost biti neprirodna. Otuđenost na taj način postaje način života.

Koje scene iz serije "Azbuka našeg života" će vam ostati u posebnom pamćenju?

- Aleksandra i ja smo se u potpunosti upoznali kada smo stigli na Frušku goru. Tu smo se na snimanju scena na bazenu potpuno opustili. Povezala nas je ta ljubav prema vodi.

Aleksandra je u vodi neverovatna, brza, kao da joj je to prirodna sredina. Kreće se poput sirene. I ja, takođe, obožavam vodu, tako da smo se tu napokon oslobodili i "proradili" kao Uroš i Vesna. Takođe, imam divne uspomene i iz vinograda. Kao i scene u kojima Aleksandra i ja, naravno, kao naši likovi, uveče ležimo jedno pored drugog i razmišljamo o odlukama koje donosimo - da li su pogrešne, ko smo, kuda idemo, kakve će posledice imati potezi koje činimo. I u posebnom sećanju će mi ostati scene vožnje motorom po Beogradu. Uživao sam dok je bilo lepo vreme, a onda je došao trenutak da snimam letnje scene u novembru, i to samo u laganoj košulji. Da bi mi bilo toplije, uvili su me u providnu foliju, mada nisam siguran da je mnogo pomogla (smeh). Suze su mi tekle od hladnoće i svi u saobraćaju su me gledali kao da sam lud.

Gledali smo vas i u seriji "Crna svadba". Scene iz bazena ozbiljno su uzburkale Srbiju...

- Da, čujem da se o tome veoma mnogo priča (smeh), ali istina je da u tim scenama, sa naše strane kamere, nije bilo ničeg posebno seksi. Snimanja su trajala dugo, bilo je hladno, a mi smo u tom bazenu stajali satima. Tako da, koliko god to izazovno delovalo na kraju na malom ekranu, uživo je, verujte, to bilo sasvim drugačije iskustvo. Ali ako publika ništa nije primetila na našim licima, onda sam srećan, jer znači da smo uradili dobar posao.

Koji su to sledeći angažmani koji vas očekuju?

- Očekuje me novi projekat u Nemačkoj, kao i snimanje filma "Heroji Halijarda". Radujem se svim izazovima koji mi predstoje.