POGLED ISKOSA - Umetnost kao seme

Izložio je slike i naslikane objekte, dokazavši da je posle crtačkih bravura uspešno osvojio sliku, što mnogim sjajnim crtačima ne polazi za rukom. Izložbu je nazvao "Seme", ali tu biološku, elementarnu tematiku ne treba doslovno shvatiti. Razigrane forme na njegovim radovima ne samo da se mešaju, potičući koncepcijski iz prastarog, magijskog i umetničkog principa metamorfoze, već se doživljavaju kao žive, klijajuće, rastuće, ili u pokretu kao poskakujuće i gnječeće. Tako biljno seme kao najmanje vidljivo polazište prirodnog života nadraste u granje i životinjske oblike, sa mnogim antropomorfnim tragovima. Seme se između ostalog preobražava i u kosti pradavnih inicijacija (Danilov bi rekao "Totemski očišćena kost"). Sa poreklom u kultovima prirodnih religija, šamanskog pogleda na svet i umetnost, toliko bliskog likovnim stvaraocima, Konopek istražuje slojeve organskog i drevnog, mitsko poreklo života. On je umetnik koji se bavi primordijalnim, koji postavlja ključna pitanja poput onih o vezi čoveka i prirode ili povezanosti umetnosti i života.

U doba digitalne nadmoći i izveštačenosti ekranske slike, koja i fizički vodi u bolest, u vreme elektronskog mulja svake vrste i tehno gurua, umetnost je u senci tehnologije.

Konopek je stoga neka vrsta likovnog kontrarevolucionara koji opominje i poziva na povratak iskonskom. Nije neki konzervativni tradicionalista, zaklonjen iza svog sumnjivog zanata, već živa stvaralačka ličnost koja osluškuje damare vremena. On traži puteve izlaska iz krize, zato je njegovo slikarstvo duboko lično, doživljeno i dramatično, možda i mučno. Kao i drugi mladi umetnici fantastične veroispovesti počeo je u ozračju medialnih harizmata, ali on nije neki njihov satelit već mladi naslednik, koji nastavlja tamo gde se vremenski prirodno prekinulo delo velikih slikara. Njegova linija je od prvih crteža i na većem formatu bila osetljiva za unutrašnje porive jedne izrazite osećajnosti. Na slikama skoro monohromatski rešenim, boja je isto tako suptilno prisutna, u tragovima, kao neki lavirung, u tek naznačenim pastelnim tonovima, diskretno, u dosluhu sa crtežom. Dragan Lubarda bi rekao: "Sve je nacrtano osim senzibiliteta". Reč je o jednom od perspektivnih umetnika, u koga kolekcionari već ulažu, koji je osvojio galeriste i publiku.

Konopek otkriva u robotskoj eri seme kao ontološki i organski princip i poput vrača vraća točak istorije i istorije umetnosti na prastaro. Pojedini poznavaoci su pisali o 30.000 godina moderne umetnosti. Ima li u zori ekologije ičeg modernijeg, aktuelnijeg i naprednijeg od povratka na prvobitno? To je odgovor na sve krize pa i na krizu umetnosti.