IN MEMORIAM - KOSMOPOLITA SA RUSKOM DUŠOM I SRPSKIM DOMOM: Povodom smrti istaknutog pisca Aleksandra Petrova (1938-2021)

Kada upoznate Sašu Petrova i njegov književnoistorijski, kritičarski, pesnički i prozni opus, pa stignete do antologija i uređivanja naučnih časopisa, sve do "Amerikanskog Srbobrana" pred vama se otvara ceo svet na liniji Beograd-Rusija-Amerika. Tada ste sreli plemića, sina ruskih emigranata, posebnu porodicu sa ogromnom tolerancijom ruskih familija i onda ste u okruženju intelektualnog rada, energičnosti, radoznalosti, entuzijazma i topline koja vas obasjava iz tog jezgra. Aleksandar Petrov je uz sve to bio i jedan od poslednjih beogradskih boema, ali i čuveni besednik u Francuskoj 7 kad je bilo najopasnije braniti unapred osuđene. Bio je prijatelj sa Vaskom Popom, Gojkom Đogom, Danilom Kišom, Ivanom V. Lalićem, Radmilom Lazić i nema kraja nizu pesnika i umetnika Medijale. Mi smo se upoznali i savršeno razumeli kao emigrantska, izbegla lica kojima je Beograd postao novi dom. Kako sažeti opus u kome je 11 zbirki poezije, četiri romana, 12 naučnih monografija, pet antologija prevoda sa ruskog i izbora srpske poezije?

Kako opisati pesnika Petrova koga je Josif Brodski nazvao "pesnikom vanredne snage", Bunimovič "ruskim Guliverom", a Trajan Košovej "postmodernim Don Kihotom" iz koga iskrsava aristokratski stav, vrhunski orator u čijem delu progovaraju i revolucija i kultura; od one Oktobarske do srpskog Boja na Kosovu i borbe u vreme Vunenih vremena? Nacionalan srpski i ruski pisac, kosmopolita po duhu otvorenom za sve strane sveta, boreći se devedesetih, ako ne u Srbiji, onda sa profesorske pozicije iz Pitsburga spremao je pomoć sa svojom Krinkom i dijasporom za Srbiju, Bosnu, Krajinu. Saša Petrov je bio blizu i kada je bio daleko. Nije se smirio dok nije sa najboljim sinovima Hercegovine preneo posmrtne ostatke Jovana Dučića iz Libertvila u Hercegovačku Gračanicu. Tako je nastala knjiga "Manje poznati Dučić".

U Americi je bio njegov drugi dom od 1993. godine, ali uvek se vraćao u Beograd da bi se jednom pojavio pred mladim saradnicima svog Instituta za književnost 2004. godine želeći da pomogne u afirmaciji izvan granica Srbije. Tu vrstu dobročinstva mnogi od nas su imali, pomagao je bezuslovno i svesrdno. Sada kažem veliko hvala! Zbog te širine umetničkog i humanog, njegov naučni opus je bio uvek korak ispred ostalih, osluškivao je mlade glasove, bio je osnivač prvog književnog naučnog časopisa "Književne istorije", naučnog projekta o književnoj periodici u srpskoj književnosti, urednik "Književnih novina", predsedavao UKS (1986-1988) i još mnogo toga.

Poezija u "Petoj strani sveta" (2013) prožeta je intertekstualnošću, reminiscencijama na rusku kulturu, ali i na znakove najsvetlijih trenutaka američke kulture, sve do simbola Kosovke devojke i ranije nastalog "Poslednjeg Kosova" predstavljajući samo biće ovog vanrednog i lucidnog srpskog i ruskog Don Kihota. Do poslednjeg trenutka boreći se sa najtežim bolestima nije se zaustavljao i za godinu dana ostavio nam je knjigu priča "Doktor Haos" i zbirku "Erosova sveska", braneći se od Tanatosa, simbiotički je spojio poeziju i slikarstvo. Pouzdano znam da je pred nama i druga knjiga njegovog "Kanona srpske književnosti" i još jedna posvećena erotici u svetskoj literaturi. Naš Petrov otišao je dostojanstven, srećan i ispunjen ljubavlju, opusom u kom bi još imao šta da doda, ali nebeske sile pozvale su ga u svoje carstvo.

Srpska kultura ga nije nikada dovoljno prepoznala, ali je bogata jer je imala u svojim krilima ovakav intelektualni i duhovni svet. Nama je ostavio mnogo posla i bespuće praznine koje nikada nećemo popuniti.