MAG STILA I REČI: Pisac Aleksandar Petrov preminuo preksinoć u Beogradu u 84. godini

Rođen u Nišu 1938, studije književnosti završio je u Beogradu, a doktorirao je na poeziji Miloša Crnjanskog, što je prvi doktorski rad na ovu temu. Radio je u Institutu za književnost i umetnost (1964-1990), bio osnivač i glavni urednik časopisa "Književna istorija", urednik srpske sekcije "Amerikanskog Srbobrana", najstarijih srpskih novina u dijaspori, član redakcije "Književnih novina", predsednik Udruženja književnika Srbije (1986-1988), predavač na mnogobrojnim univerzitetima na svih pet kontinenata, poslednji vršilac dužnosti predsednika Saveza književnika Jugoslavije, kao i jedan od osnivača Vukove zadužbine.

U vreme žestokih rasprava u Francuskoj 7, duboko razočaran tadašnjim kulturnim (ne)prilikama, Petrov je 1991. dao ostavku na mesto prvog čoveka UKS i otišao u Japan, gde je godinu dana predavao na Univerzitetu Hokaido. Dve godine kasnije prešao je u Pitsburg gde je na tamošnjem univerzitetu na Katedri za slavistiku predavao Srpsku kulturu i jezik i bio saradnik "Centra za ruske i istočnoevropske studije".

Kao pesnik se oglasio zbirkom "Sazdanac" (1971), posle koje su usledile knjige "Poslednje Kosovo", "Istočni dlan", "Kamen i zvono", "Peta strana sveta". Pesme su mu prevedene na 29 jezika, a zbirke objavljene u Americi, Engleskoj, Švedskoj, Francuskoj, Španiji, Rusiji, Poljskoj, Kini, Japanu... Objavio je četiri romana: "Kao zlato u vatri" (koji je imao tri izdanja), "Turski Beč", "Lavlja pećina i "Memoroman".

Autor je i mnogobrojnih knjiga kritika, eseja i studija, kao što su "Razgovor s poezijom", "U prostoru proze", "Krila i vazduh", kao i nekoliko veoma zapaženih antologija.

O delu Aleksandar Petrova pisali su, pored domaćih, mnogi istaknuti strani autori. Tako je nobelovac Josif Brodski napisao da je Petrov "pesnik vanredne snage", Natan Zah ga je smatrao za jednog od najvećih savremenih evropskih pesnika, dok ga je Jevgenij Bunimovič nazvao "ruskim Guliverom".

Pesnik Gojko Đogo, dugogodišnji prijatelj Petrova, ovako je za naš list skicirao njegov stvaralački i ljudski portret:

- Pesnik, romanopisac, književni kritičar i istoričar književnosti, esejista i memoarista, prevodilac i antologičar, profesor i predavač, angažovani kulturni delatnik i perjanica UKS onda kada je Francuska 7 bila izuzetno važna adresa, ne samo kod nas nego i u svetu. Od tih mozaičkih kamenčića valjalo bi sačiniti i budućnosti preporučiti autentičan životni i stvaralački portret Saše Petrova. U svakoj od ovih delatnosti, pored neospornog književnog dara ogledali su se i njegova neiscrpna stvaralačka energija i izuzetno obrazovanje. Dosledno je sledio svoja poetička, moralna i životna ubeđenja i stoga ponekad morao da trpi nimalo prijatne posledice.

Đogo ističe i da je Petrov bio uz njega onda kada mu je bilo najteže, napisao afirmativan kritički tekst o "Vunenim vremenima", dok je suđenje još trajalo, što je znatno pomoglo njegovoj odbrani.

- Iako po roditeljima potomak "belih Rusa", bio je odani srpski patriota - kaže Đogo.

Dugogodišnji blizak prijatelj Petrova i njegove porodice bio je i pesnik Adam Puslojić:

- Pesnik na srpskom, ruskom i engleskom jeziku, bitan romansijer i esejista, vrstan tumač i prevodilac literature, mag stila i reči, atraktivan predavač na univerzitetima, poznavalac književne klasike ali i moderne književnosti, nadahnuti glasoviti antologičar, orator prvoga reda... Šta sve ne! Vrstan drug, prijatelj i naš sabrat. Čovek za um, nauku i pesništvo, pisac za večnost i nezaborav.

Po rečima profesora Aleksandra Jovanovića, Petrov je bio dragoceno ime naše nauke o književnosti i kulturnog života:

- Bio je sin ruskih emigranata, Srbin po opredeljenju, profesor u Americi i kulturni poslenik među srpskim emigrantima, pokretač više projekata i edicija. Objavio je "Memoroman", izuzetno svedočanstvo o svome životu i našem kulturnom životu druge polovine XX veka i početka ovoga veka. Takve knjige nedostaju našoj kulturi. Bio je veoma blagonaklon prema mladim i mlađim kolegama. Prilazio im je i podržavao ih, bez ikakvih predrasuda i sujete. Tako sam ga i upoznao. Jednom reči, čovek koji je istinski postojao i zračio. Nezlobiv čovek. Čovek srpske kulture.

Književni istoričar i esejista Dušan Ivanić kaže da je odlaskom Petrova srpska književnost ostala bez svoje krupne, višestruko zaslužne ličnosti:

- Izdvojio bih samo neke njegove nezaobilazne doprinose srpskoj nauci o književnosti. Utemeljio je naučni projekat "Istorija srpske književne periodike", bio prvi urednik "Književne istorije", antologijom "Poetika ruskog formalizma" dao izuzetnu građu novom tumačenju književnosti, a njegova analiza "Stražilova" Crnjanskog ostala je kao izazovan primer i obrazac mogućih prostora u tumačenjima pesničkih dela.

Kada su mu početkom ovog leta američki lekari saopštili konačnu dijagnozu po kojoj mu nema dužeg života, Aleksandar Petrov se odmah spakovao i sa suprugom Krinkom došao u Beograd, u Srbiju koju je toliko voleo.

Petrov će biti sahranjen u sredu 24. novembra, na Ruskom groblju na Novom groblju u Beogradu. Opelo će biti održano u 11 sati.

POSLEDNjI INTERVJU

PRE dve nedelje, dok je bio u bolnici čekajući na operaciju, Aleksandar Petrov je dao "Novostima" svoj poslednji intervju, a povodom dve njegove nove knjige - zbirke priča "Doktor Haos" i zbirke pesama "Erosova sveska", o kojoj nam je rekao:

- Pisao sam je u doba-nedoba virusa korona u Pitsburgu u kojem je takođe bio ovladao kovid. Od ove tragične pandemije, koja se i ne pominje u pesmama, činilo mi se da duhovno može da me zaštiti samo poezija, i to erotskog žanra. Pisao sam pesme prvo na srpskom jeziku, a zatim smišljao odgovarajuće verzije na ruskom. Tako je "Erosova sveska" skoro istovremeno objavljena i u Beogradu i u Moskvi.

DOSTOJANSTVEN I HRABAR

DOPRINOS Petrova srpskoj kulturi je nemerljiv. Njegovo delo je impozantno i dragoceno, bilo da se radi o književnosti, književnoj istoriji, kritici, prevodilaštvu. Sramno je da je književnik takvog kalibra ostao izvan vrata SANU. Bojim se da je ovom ruskom Srbinu upravo to bila smetnja. No, Petrovu nije trebala SANU, Petrov je trebao SANU. I bez toga istorija književnosti nikako ne može zaobići njegov veliki doprinos. Lično meni nedostajaće i kao odan i vredan prijatelj, dostojanstven i hrabar u životu i u bolesti - kaže pesnikinja Radmila Lazić.