MOJE PREDSTAVE POSVEĆUJEM TATI: Mina Nenadović o glavnoj ulozi u "Flešdensu", ocu Neši i odrastanju

Priča o radnici koja zarađuje za hleb u čeličani, dok slobodno vreme posvećuje plesu, urađena je u formi mjuzikla (režija Vladan Đurković), čija je premijera sinoć bila na repertoaru Pozorišta na Terazijama.

Ipak, novi zadatak daleko je od vatrenog krštenja studentkinje četvrte godina FDU, u klasi Srđana Karanovića. Sa samo dve godine na televiziji je "prohodala" u seriji "Fazoni i fore", nekako u isto vreme zaigrala u "Buhi" i predstavi "Knjiga o džungli", dok je sa šest uveliko učestvovala u TV seriji "Jelena". A pogled u njene lepe plave oči i širok osmeh, neodoljivo podseća na jedno dobro znano i omiljeno lice - Mininog tatu, nedavno preminulog glumca Nenada Nenadovića...

- Oduvek sam priželjkivala da zaigram u Pozorištu na Terazijama, odmah sam se prijavila na audiciju. Iako sam završila srednju baletsku, nisam verovala da ću baš ja dobiti ulogu. Inače, nikada nisam imala tremu. Tata je sestru i mene od malih nogu vodio na snimanja, odlazili smo i u "Buhu" gde je bio zaposlen. Trema je došla kasnije, sa odrastanjem i osećajem odgovornosti.

Prilika da zaigra Aleks Ovens na sceni našeg muzičkog teatra priuštila joj je neizmernu sreću koju je, nažalost, sustigla ubrzo nenadana tragedija...

- Već su počele probe, kad je tata otišao u bolnicu. Sećam se koliko se radovao zbog dobijene uloge. Ova predstava je, apsolutno, posvećena njemu. Kao i svaka naredna... Nekad osetim neizdrživ bol i ne znam kako da se izborim s tim, ali kad se setim da radim za njega - ništa mi nije teško. To mi je bio najjači motiv da nastavim, da se izborim sa sobom. U teškim trenucima pomišljala sam "zašto", "nije fer", "otišao je premlad", "ja imam samo 22 godine"... Ljutila sam se na život, na sebe i sve druge. Nikad ga neću prežaliti, ipak, znam da je tu. Sećam se njegovih reči, kako moramo da znamo da u životu ne možemo sve da dobijemo, da ako se jedna vrata zatvore, druga će se otvoriti. I da u životu nema malih uloga. Sve pamtim i uvek mislim šta bi mi u nekoj situaciji rekao.

Na pitanje da li su optimizam i osmeh bili Nešino stalno, "prirodno" stanje, njegova lepa kći ponosno odgovara:

- Tata je bio duhovit i izuzetan. Bez mane. Nikada nikom nije ništa loše uradio, nikog nije mrzeo. Bio je svetlost u našim životima. Ako upola budem dobar čovek kao on, znaću da sam mnogo postigla u životu.

Filmska junakinja "Flešdensa" ostala je upamćena kao temperamentna meleskinja, a u beogradskom mjuziklu publika će gledati njenu plavu i nežnu verziju. Kako će se "nositi" sa već stečenom slikom o ovom liku:

- Mislim da nije bitan izgled koliko ono što nosimo u sebi. Aleks je mlada, hrabra i borbena devojka koja će sve uraditi da ostvari svoje snove. Ume da kaže šta joj smeta, sa stavom "borim se za sebe, znam ko sam i imam svoje mišljenje". U čeličani mora da radi da bi preživela, dok joj je igra izduvni ventil i smisao života.

U glumačkom poslu, kako kaže, veoma je važno raditi na sebi, ali i posmatrati druge.

Pripremajući "Flešdens" prvi put se susrela i sa najharizmatičnijom zvezdom ove kuće Tanjom Bošković:

- Mi, mladi, imali smo pred njom veliku tremu, ali se ona divno postavila. Davala je predivne savete i verovala u nas. U predstavi igra Hanu, profesorku baleta. I privatno je raširila ruke prema nama, otvorena za sva pitanja i nedoumice. Takav je i Miroljub Turajlija. Uz njih dvoje rastete i osećate se sigurno.

STIPENDISTA BEOGRADSKOG DRAMSKOG

- DAN kad sam postala stipendista Beogradskog dramskog, jedan je od najlepših u mom životu! Odavno se tako nešto nije desilo, a za nas mlade veoma je bitno da nam neko dune vetar u leđa. U BDP je predivna atmosfera, već sam uskakala u predstave "Divlje meso" i "Kad su cvetale tikve"... Verujem da će vreme za prave stvari tek doći. Kad su nam misli opuštene, a mi otvoreni za ono što nam ide u susret - dešavaju se najlepše stvari. Sve ima svoje vreme i razlog. Zato puštam da mi se desi.