KNJIGA UGRAĐENA U TEMELJ AKADEMIJE: SANU brine o najsveobuhvatnijoj naučnoj biblioteci srpskog naroda

Rođena je 1841. godine, a prve knjige novoj ustanovi srpskog naroda poklonio je pisac, izdavač i prosvetni radnik iz Temišvara Dimitrije Pantelejević Tirol. Njegovih prvih 14 knjiga bile su seme koje je višedecenijskim predanim radom zaposlenih u ovoj ustanovi, umnoženo do nivoa najveće srpske naučne biblioteke, koja neprekidno raste i razvija se.

U kontinuitetu širenja fondova Biblioteke SANU, njen upravnik akademik Miro Vuksanović vidi civilizacijski rast vodeće nacionalne kuće srpske nauke i umetnosti.

- Biblioteka je bila i ostala u samom temelju Akademije - ističe Vuksanović i podseća na dug put stvaranja ove ustanove koja punih 180 godina radi na ostvarenju svoje misije u našem narodu.

Akademijina biblioteka, od svih biblioteka u Srbiji, poseduje najveću zbirku stranih knjiga, a procenjuje se da je prema veličini knjižnog fonda četvrta biblioteka u Srbiji. Fond je najvećim delom nastao razmenom sa stranim naučnim ustanovama. Izdanja razmenjuje sa oko 700 stranih akademija, univerziteta i srodnih institucija u zemlji i inostranstvu. Svoje zbirke uvećava i otkupom, poklonima i kupovinom pa se godišnje fond uveća za oko 6.000 publikacija.

U Biblioteci SANU se prikuplja dokumentacija o svim članovima SANU od 1841. godine do danas. Dokumentacija obuhvata podatke o članovima, od fotografije i potpisa, preko referata za izbor u članstvo, do biografije i bibliografije. U dokumentaciji se čuva i literatura o članovima kao i druga dokumentacija u vezi sa njihovim životom i radom. Na osnovu tih podataka moguće je pripremiti različite publikacije i tekstove o SANU i njenim članovima. Ta građa je dostupna korisnicima u prostorijama Biblioteke SANU.

- Želja nam je povodom jubileja da knjiga ipak ne ostane pastorka modernog doba i najezde opšte digitalizacije, pri čemu se ponegde ne zna da digitalna kopija štiti original, a da ga ne može zameniti, da niko ne jemči koliko elektronska verzija može da traje, da su sve pretpostavke neizvesne, da pouzdano znamo da papir ako ga pazimo može da traje vekovima, da je to mera i za pergament i za druge davno proverene podloge štampanih ili drugim načinom otisnutih slova, da možemo menjati mikrofilmove, diskove, trake i druge nosioce slike i zvuka, ali da nikad ne možemo zameniti čitanje i istinu da je život knjige u čitanju. Knjiga bez čitanja ćutljiva je kao kamen - podseća Vuksanović.

Izuzetno dragocen deo fonda Biblioteke predstavljaju posebne biblioteke i zbirke.

Zbirku starih i retkih izdanja čini 3.500 naslova. U 40 posebnih biblioteka nalazi se oko sto hiljada publikacija, dok posebnu celinu čine knjige iz biblioteke Vuka Karadžića. U okviru Biblioteke nalazi se i fototeka u kojoj se čuva oko 10.000 fotografija članova SANU i njenih prethodnica.

Kada je reč o raritetnim izdanjima čuvanim u Biblioteci SANU, nezaobilazan je pomen dve inkunabule iz 15. veka, poreklom iz mletačkih štamparija, kao i srbulje "Triod cvetni" (Pentikostar) jeromonaha Mardarija iz 16. veka. Iz riznice Akademije nezaobilazna su i strana dela iz 16. i 17. veka - Petrarkini "Soneti", knjiga o Skenderbegovom otporu osmanskoj vlasti, frankfurtsko izdanje o Vizantiji, Turskoj i islamskom svetu, kao i venecijansko izdanje Marka Marulića, odnosno knjiga Dubrovčanina Mavra Orbina. U ovom fundusu su i štampana izdanja iz 17, 18. i 19. veka, kao i kompleti stare i retke periodike, kalendara, novina, geografskih karata...

Jedna od ključnih tačaka u radu Biblioteke SANU nastupila je 2017. godine osnivanjem Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju, kao rezultat prepoznavanja značaja digitalizacije kulturnog nasleđa. Ovaj potez uprave SANU omogućio je realizaciju za novo vreme i te kako značajnog projekta "Digitalna bibilioteka SANU". Prva faza ovog posla obuhvatila je inkunabule, knjige iz poklona Dimitrija Tirola, Vukovu biblioteku i deo zbirke stare srpske knjige. Digitalizovano je više od 500 izdanja, sa ambicioznim planom da se ovaj poduhvat nastavi.

BESEDE AKADEMIKA MEĐU KORICAMA

BIBLIOTEKA SANU pokrenula je više serija posvećenih besedama akademika. Upravo ovih dana, u godini jubileja, promovisane su prve dve knjige pristupnih beseda srpskih akademika, koje su izgovorene do 1914. godine.

- Čitanjem pristupnih beseda srpskih akademika iz 19. i s početka 20. veka, od osnivanja Akademije do Prvog svetskog rata, u dvema knjigama ne vraćamo se onima kojih nema, naprotiv, vraćamo se sebi, jer je reč o ljudima, koji su nam svoja naučna i umetnička ostvarenja ostavili kao temelj i uzor, kao ono u čemu zapažamo odakle smo krenuli, gde smo stali i kojim putem bi trebalo da idemo - kaže urednik edicije pristupne besede akademika, Miro Vuksanović.

On kaže da se ovim nesvakidašnjim knjigama povezuje tradicija i naše doba:

- Reč je o kontinuitetu koji je prirodan tek onda ako je svaki sledeći nanos bolji od prethodnog. Objavljivanje ovih beseda na jednom mestu ima viši značaj od stvaranja zbornika radova. To je zapravo pobeđivanje zaborava, velikog čovekovog neprijatelja i podsećanje naslednicima da smo umeli da se odužujemo precima.

NA POKLON LIČNI FONDOVI

IZUZETNU vrednost fonda Biblioteke SANU ima oko 40 posebnih biblioteka u kojima se čuva oko 110.000 jedinica knjižne i neknjižne građe. Reč je o celinama dobijenim testamentima, otkupom ili na poklon, a njihovi vlasnici bili su mahom akademici, kao i drugi književnici, umetnici, naučnici, kulturni posvećenici...

Mnoge od ovih celina imaju svojstva kulturnog dobra. Poseban pečat daju lične biblioteke čuvenih stvaralaca. Među njima su Mika Alas, Milan Jovanović Batut, Milutin Milanković, Valtazar Bogišić, Dejan Medaković, Viktor Novak, Vasko Popa, Danilo Kiš, Branko Ćopić, Marko Ristić, Milan i Vojislav Grol, Dinko Davidov, vladika Sava...