TRAGOM MUMIJA DO NESTALE KLEOPATRINE GROBNICE: Za "TV Novosti" arheolozi otkrivaju tajne faraona u serijalu "Izgubljena blaga Egipta"

Kolevka faraona koji su u pesku Sahare ispisali priču dugu oko 5000 godina, koja i danas privlači, zavodi i opija svojom mističnošću i nedodirljivošću.

Neuhvatljiv kao njegove peščane dine koje putniku na svakom koraku otkrivaju neku novu istinu. Egipat je zemlja misterija. Najveće svetsko igralište za hiljade arheologa, istraživača, avanturista i zaljubljenika u istoriju koje ne prestaje da ih privlači već vekovima. U trećoj sezoni dokumentarnog serijala "Izgubljena blaga Egipta", čijih se osam novih epizoda emituje od 6. novembra na kanalu Nacionalna geografija, subotom u 22.00, kamere istraživača gledaocima otkrivaju Egipat kakav do sada nisu videli. Spuštamo se u skrivene tunele ispod Keopsove pramide u koje ljudska noga nije kročila 4000 godina, otvaramo nepoznatu grobnicu u kojoj su vekovima netaknute "spavale" stotine mumija drevnih Egipćana, spuštamo se u novootkriveno svetilište boga Sobeka, i među desetinama kamenih statua i relikvija pokušavamo da shvatimo zašto su se ljudi na obalama Asuana molili krokodilima. Put nas dalje vodi do najmanje faraonske grobnice skrivene u Dolini kraljeva, navodeći nas na pitanje - zašto je Tutankamon bio najzapostavljeniji vladar drevnog Egipta, iako je danas njegovo ime jedno od najpoznatijih. U Aleksandriji tragamo za Kelopatrinom grobnicom, a u Sahari pokušavamo da dokučimo možda i najveću od svih tajni ove drevne zemlje - zašto su se Egipćani mumificirali.

U ekskluzivnom razgovoru za TV Novosti, sa istraživačima Nacionalne geografije koji su pratili arheološke timove u ovoj živopisnoj avanturi, skidamo sloj po sloj tajni pokušavajući da otkrijemo jednu od milion istina skrivenih pod peskom drevnog Egipta.

Marija Nilson i Džon Vord, supružnici su koje je povezala ljubav prema Egiptu, a najlepše godine svog braka ostavili su upravo u pesku ove predivne zemlje.

- Zaista je prelepo ponovo biti ovde. Nedostajao nam je teren u proteklom periodu.

Situacija sa koronom nas je na trenutak osudila na za nas jedan potpuno neprirodan način života. Ipak, to što smo bili zatvoreni među zidovima našeg stana iskoristili smo na najpametniji mogući način, da se pripremimo za novu sezonu serijala "Izgubljena blaga Egipta - otkriva nam na početku razgovora Marija, dodajući da je najveći izazov novog ciklusa za nju bila upravo organizacija putovanja i brojne mere koje su morale da se ispoštuju, kako pri putovanjima tako i na samom arheološkom nalazištu. A mi se pitamo gde su ovog puta bili stacionirani?

- U nalazištu u Silsili. Gebel El Silsila je drevno nalazište u Gornjem Egiptu, smešteno 65 kilometara od Asuana, na obali Nila. To je mesto gde su litice koje se izdižu iznad Nila najstrmije, a reka je ovde veoma uska, ali i duboka. Ono što je za nas bio glavni motiv da dođemo baš ovde jeste to što smo želeli da otkrijemo istoriju običnog naroda. Kada pomislite na Egipat, prve asocijacije su vam uvek faraoni, piramide, Sfinga, mumije i bogatstvo pronađeno u grobnicama vladara. Međutim, to je tek nekoliko ljudi spram miliona koji čine višemilenijumsku istoriju Egipta. Šta sa njima? Ko su bili ti ljudi - pita se Džon Vord, ističući da su baš na nalazištu u Silsili tragali za odgovorom na to pitanje. A da li su ga našli?

- U Egiptu nikada ne možete naći sve odgovore za kojima tragate. Bićete srećni ako na 100 postavljenih pitanja dobijete makar jedan. Ali u tome je lepota našeg rada. Uzbuđenje kada dođete do nekog otkrića je neopisivo. To morate da doživite da biste mogli da ga razumete. Taj trenutak kada pod vašom četkicom iz peska izroni istorija. Eksplozija emocija i adrenalina u mozgu u tom trenutku, pitanja koja blokiraju razum, a koja samo naviru poput bujice. Prelep osećaj koji je tako teško dočarati nekome ko nije bio na vašem mestu... - pokušava Džon da nam dočara makar delić svega što čini njegov poziv. A koje je bilo najveće otkriće na koje su naišli u Silsili?

- Uvek je isto. To je već neko nepisano pravilo. Taman kad kažeš sebi: "U redu, ovde smo završili posao. Pakujemo stvari. Krećemo kući", neki istraživački instinkt ili đavo u nama kao da nas navede da samo još malo pročačkamo baš ispod one hrpe neobično raspoređenog kamenja i "bum"! Eto najvećeg otkrića ove sezone. Ovog puta reč je o do sada neotkrivenom svetilištu bogu Sobeku. On je kod običnog naroda bio veoma poštovano božanstvo. Otkrili smo hram sa stotinama netaknutih relikvija. Zaista neprocenjivo iskustvo koje nam je dalo bogat uvid u život naroda ovog dela Egipta - kaže Marija Nilson opisujući trenutak otkrivanja lokaliteta koji je delimično bio skriven pod vodom.

- To je jedno od onih otkrića koja ne očekujete, ali ih potajno priželjkujete pre nego što sednete u avion i dođete u Egipat - dodaje ona i otkriva nam i kako izgleda priprema za onih sat snimljenog materijala koji gledaoci vide tokom jedne epizode.

- Za tih 60 minuta priprema traje otprilike 10 meseci. A to je samo deo istraživanje pre nego što dođete na teren, a na to se nadovezuje i njen suprug.

- Ono što gledaoci ne vide jeste trenutak kada se isključe kamere. E, tada počinje prava avantura. Ove godine morali smo da se postaramo za tim od 30 ljudi raznih profila.

Mnogi su došli sa svojim porodicama, neki od njih čak su poveli i decu. Smešteni smo na brodu ovde, uslovi su daleko od idealnih. Pogotovo je sve još više otežala pandemija korone. Morate voditi računa o tome da ima dovoljno hrane, tople vode za tuširanje, događa se da nam nestane struja... Zaista, za mene je ovaj deo našeg posla uvek najveći izazov. Ali kad na kraju napornog dana pod vašim prstima osetite statuu Sobeka, sve to je zanemarljivo.

* * * * * * * *

KULT MUMIJA STARIJI OD FARAONA

NEDAVNO je svet šokiralo otkriće za sada najstarije poznate mumije. Reč je o balzamovanom telu egipatskog plemića čija je starost procenjena na više od 4000 godina, a sam proces mumifikacije izveden, za mnoge naučnike, iznenađujuće kompleksno. Upravo mumifikacija bila je fokus istraživanja za Meredit Brend u novoj sezoni "Izgubljenih blaga Egipta".

- Iako sam deo serijala provela prateći i doktorku Ketlin Martinez u njenoj potrazi za izgubljenom grobnicom Kleopatre, za mene će najsnažniji utisak ovog serijala biti upravo priča o mumijama. Na neki način ona nas uvek asocira na faraone i njihove sarkofage, ali zaboravljamo da je mumificiranje bio način sahranjivanja u Egiptu.

Istraživanje kako su se obični ljudi iz svih slojeva snalazili da bi sebi kroz mumifikaciju obezbedili zagrobni život, za mene je prava priča o drevnom Egiptu,
bi imala značajnije reakcije na moje pojavljivanje na televiziji, ali prepoznaje fotografije u novinama i tada je uvek osmeh na njenom licu, što me posebno raduje - kaže Minja Miletić.

* * * * * * * *

ZABORAVLjENE EGIPATSKE KRALjICE

JOŠ jedan od istraživača angažovanih na trećoj sezoni serijala "Izgubljena blaga Egipta" je i cenjena arheološkinja i egiptolog Kolin Darnel, koja se ovog puta bavila sudbinom uticajnih žena u drevnom Egiptu.

- Kada pomenete faraone, uglavnom mislite na muškarce, jer su oni u istoriji bili i najdominantniji. Međutim, ja sam se bavila ženama faraonima. Želela sam da otkrijem ko su bile one - pravi vladari ili samo supruge moćnih faraona? Kroz priču o Hatšepsut, Nefertiti, pa čak i kroz život Kleopatre, otkrila sam da su žene vladari u Egiptu bile cenjene podjednako kao i muškarci. S te tačke, Egipat je bio i kolevka modernog feminizma jer je moć žena bila stvarna, a njihove faraonke bile su podjednako obožavanje i poštovane kao i muški vladari.

NEDAVNO je svet šokiralo otkriće za sada najstarije poznate mumije. Reč je o balzamovanom telu egipatskog plemića čija je starost procenjena na više od 4000 godina, a sam proces mumifikacije izveden, za mnoge naučnike, iznenađujuće kompleksno. Upravo mumifikacija bila je fokus istraživanja za Meredit Brend u novoj sezoni "Izgubljenih blaga Egipta".