RASPAD SRPSKE GRAĐANSKE PORODICE KONSTANTINOVIĆ: U pripremi novi domaći istorijsko-politički triler "Žig"

Zaplet tog političkog trilera podstakao je našeg poznatog pisca Dejana Stojiljkovića, jednog od scenarista "Senki nad Balkanom", da sa rediteljem Đorđem Stanimirovićem adaptira knjigu.

- Režiraću "Žig" naredne godine, ali još ne znam precizno kada. Sarađujem sa Dejanom, koji je scenarista, i mogu da vam kažem da smo stigli blizu polovine serije. U planu je deset ili dvanaest epizoda i veoma su moćne jer je Dejan, kao pasionirani poznavalac istorije, tajnih službi i svega što je godinama snalazilo naš narod, razradio i nadgradio priču - otkriva za "TV novosti" Đorđe Stanimirović.

Pred mladim rediteljem biće veliki izazov jer serija "Žig", za čiju produkciju je zadužen "Vižn tim", obuhvata nekoliko decenija.

- Serija "Senke nad Balkanom" je drugačija, u njoj ima i misterije, a Dejan i ja se ovde bavimo realizmom. Ispričaćemo toplu priču o porodici koja je preživela sve izazove vremena od kraja 19. stoleća do sedamdesetih godina prošlog veka. Najveći izazov nam je epoha sedamdesetih, jer ogroman broj gledalaca zna kako je to izgledalo i precizno se seća tog perioda - objašnjava Stanimirović.

Glavna tema "Žiga" je postanak i raspad srpske građanske porodice Konstantinović usled sudara sa ideologijom. Glavna radnja dešava se 1974, ali priča počinje vek ranije, kada posle Bitke kod Nevesinja, koja se odigrala sredinom 1875, u Zemun stiže siroče.

- Ostaje u Zemunu, osniva trgovačku radnju, ženi se i stvara veliko bogatstvo. Pratimo četiri naredna pokolenja Konstantinovića, koja se sudaraju sa raznim državnim uređenjima - od monarhističke do socijalističke Jugoslavije. Svaka glava ove porodice ostaje privržena ukućanima i poslu, bez uplitanja u ideologije, sve do pojave unuka osnivača Konstantinovića, koji se vezuje za ljotićevce. On u strasti za ideologijom upropasti sve, i porodicu i bogatstvo i sve što je postojalo. Za vreme oslobođenja Beograda beži sa Nemcima, i porodica kasnije saznaje da je u Nemačkoj preminuo - priča reditelj.

Luka Konstantinović, obuzet tminom nadvijenom nad njegovom porodicom, nakon trideset godina kreće u potragu za istinom o ocu, koji je krajem 1944. godine prepustio ženu, četvoro dece i roditelje na milost i nemilost novim komunističkim vlastima.

- Glavni lik romana odlučuje da otkrije šta se desilo sa njegovim ocem. Žig nosi upravo Luka, kao sin državnog neprijatelja i izdajnika naroda, što sedamdesetih godina nije bilo jednostavno. Nema pravo da putuje, zapravo nema pravo ni na kakav normalan, dostojanstven život. Iako je vrstan muzičar, radi na groblju u pogrebnom orkestru - kaže Stanimirović.

Kada Luka, četrdesetogodišnji beogradski pesnik, gitarista, bluzer i roker u srcu, prelomi da uprkos svemu krene put Nemačke, susreće se sa mnoštvom peripetija i teškoća.

- Prva prepreka je dolazak do pasoša. Mogućnost da izađe iz zemlje dobija preko čoveka iz Udbe, koji ga je voleo oduvek, ali koji je bio zadužen za kontrolu njegove porodice. U Nemačkoj Luka upada u nevolje sa našom emigracijom, koja je bila problematična, a zatim i sa državnim službama koje su tamo uplele prste. Na kraju nalazi trag i nove informacije o svom ocu. Ne smem više detalja da vam kažem, ali mogu da obećam srećan kraj i uspostavljanje nove porodice u novim mirnodopskim uslovima, ponovo od nule - ističe reditelj.

Serija "Žig" nas vodi i na Svetsko prvenstvo u fudbalu 1974. Tri nedelje u Minhenu i Gestahtu začinjene nepoznanicama, smrtnom opasnošću i novootkrivenom strasnom ljubavlju, dovešće do obrta koji Luka Konstantinović nije mogao ni da nasluti.

- Očekujemo najveća imena naše glumačke scene u podeli, a glavni glumci, u ulogama oca i sina, trebalo bi da budu Boris Pingović i Igor Benčina. Retko smo Borisa viđali u velikim rolama, pogotovo u serijama, a u najboljim je godinama da iznese neku od glavnih uloga, tako da se u njega veoma uzdam. Igor je pravi buntovnik koji je potreban za lik sina.

Nestvarno je koliko njih dvojica liče - zaključuje reditelj Đorđe Stanimirović.