REVOLUCIJA SLIKE U SLICI: Dela evropskih i domaćih autora u dva beogradska izložbena prostora - Galeriji SANU i Kući legata

Francusko-islandskom kustoskom paru, koji je domaća likovna publika upoznala kao umetničke direktore 57. Oktoborskaog salona, za ovu priliku pridružila se naša istoričarka umetnosti Dina Debeljak Pavić, kustos Kuće legata. Zajednički potpisuju postavku nazvanu "Slika slici - evropsko figurativno slikarstvo šezdesetih i sedamdesetih".

Koncipirajući izložbu autori su krenuli od stava da su sedma i osma decenija prošlog veka donele fundamentalne promene u domenu slikarske umetnosti:

- U Evropi se postepeno pojavljivao veliki broj mlađih umetnika koji su okrenuli leđa i apstrakciji i tradicionalnom figurativnom slikarstvu. Oni su počeli da razvijaju figurativne radove i radove zasnovane na predmetima koji su uglavnom imali utemeljenje u citiranju, kao i u njihovoj ličnoj egzistenciji - koristeći postojeće slike iz časopisa, već medijski posredovane ili svoje sopstvene fotografije, koje bi odražavale ovo novo društvo koje karakterišu konzumerizam, društveni sukobi, kolonijalni sukobi i Hladni rat - pišu Danijel i Gunar Kvaran, u svom programskom tekstu objavljenom u katalogu.

Postavka "Slika slici" predstaviće tako radove 21 predstavnika evropske figuracije šezdesetih i sedamdesetih godina: Ričarda Hamiltona (1922-2009), Žaka Monorija (1924-2018), Eroa, Mimo Rotela (1918-2006), Edvarda Aroja, Alana Žakea (1939-2008), Gerharda Rihtera, Andreja Jemeca, Vere Fišer (1925-2009), Kiki Kogelnik (1935-1997), Berka, Evelin Aksel (1935-1972), Petera Klasena, Petera Stampflija, R.B. Kitaja (1932-2007), Valerija Adamija. Sa domaće scene zastupljeni su radovi Dušana Otaševića, Miće Popovića (1924-1996), Aleksandra Cvetkovića, Božidara Damjanovskog i Vladimira Veličkovića (1935-2019).

- Izložba ima za cilj da prouči i poveže lokalnu i evropsku umetničku scenu i predstavi beogradskoj publici najznačajnije predstavnike evropske figurativne scene šezdesetih i sedamdesetih godina - istakao je Filip Brusić Reno, direktor Kuće legata, najavljujući juče postavku koja će trajati do 16. decembra.

Pored toga što istorijski tumači umetničke prakse tog doba, poput pop arta i figuracije, koje su koristile fotografije ikona pop muzike, filma, politike i montažom, kopiranjem i drugim tehnikama problematizovale širok spektar pitanja, od realnosti do originalnosti, ova izložba je, prema rečima jednog od autora, Gunar Kvaran, i vrlo aktuelna:

- Ona otvara pitanja koja postavljamo i mi danas.

Prema njegovim rečima, umetnici u Evropi, ali i Jugoslaviji, su, šezdesetih i sedamdesetih, napustili tradicionalan pristup umetnosti, fokusirajući se na slike kroz koje se posreduje stvarnost:

- Važne stvari su se dešavale u različtim delovima Evrope, koje su bili revolucionarne u posmatranju samog pojma umetnosti. Revolucija se temeljila uglavnom na prisvajanju citata i slika uz eventualno uključivanje fotografija koje su napravili sami umetnici - istakao je Kvaran.

Izložbu će u Galeriji SANU, večeras u 19 časova otvoriti ministarka kulture Maja Gojković.

Fotografija kao polazište

- UMETNICI su fotografiju koristili kao polazište u svom radu, direktno je prenoseći na platno u tehnici akrila ili u tehnici sitoštampe, a potom je serijski umnožavajući - ističe, između ostalog, u katalogu Dina Debeljak Pavić.

- Fotografijom se, takođe, problematizuje pitanje roda, seksualnosti i prezentacije žene u umetnosti, masovnim medijima i kulturi. Primarnu ulogu pri svemu tome imaju sirovi materijali, preuzeti iz umetničke i fotografije masovnih medija, reklama, časopisa, novina, filma, televizije, ili pak iz kanona istorije umetnosti.