PISANJEM ISKUPLJUJE VREME: Prsten despota Stefana Lazarevića uručen književnom kritičaru Mihajlu Pantiću

Vest da je, kako podvlači laureat, iz prestonog grada udostojen nagradom "Bagdale", imena despota, vratila ga je u prošlost, u godine kada je počeo da se bavi književnošću, kada, kao i danas, poriv za pisanjem nije osećao kao teret, već kao blagoslov i mogućnost da bolje razume i sebe i druge.

- Piscu je, uveren sam, kao što je dan - dan, a noć - noć, dovoljno to što može da piše, zabavljen svojim jezičkim krugovima, pa je tako ostalo da ovog časa kada sam od književnosti na mnogo načina dobio zaista vrlo mnogo, što i nije neka viša matematika.

Ako se ničemu ne nadate, svaki, pa i najmanje gest čitalačkog prihvatanja, a nekmoli neka draga nagrada koju su pre vas dobili drugi zaslužnici, učine vas radosnim, presretnutim i, makar na trenutak, zadovoljnim. Rekoh, na trenutak, jer za više nema se ni potrebe, ni vremena. Čeka nas dalje čitanje i pisanje.

Pantić je dodao da prihvata ovo lepo priznanje, "kojim se Bagdala sa razlogom ponosi", kao i prethodna koja je dobio, "sa osećanjem počastvovanosti, ali i više i dublje od toga, kao znak da nije uzalud trošio svoje vreme i da nije govorio vetru". I dodao da njegovo razumevanje spisateljskog poziva ne prihvata kao prokletstvo, poput Tomasa Mana u delu "Toni Kreger".

- Pisanje je za mene oduvek, pa i u ovom času, velika radost. Sjajno osećanje da smo u trenutku dok pišemo, čak i bez namere da to poigravanje rečima bude književnost, najbolji što možemo biti, samoprisutni i smislotvorni i da njime u krajnjem zbiru iskupljujemo vreme koje nam je voljom sudbine podareno - rekao je nagrađeni autor.

OPUS

PROF. dr Mihajlo Pantić objavljuje od 1984. godine, kada je izašlo prvo izdanje dela "Hronika sobe". Objavio je i oko 40 knjiga studija, književnih kritika, ogleda, kritičke proze/dnevnika i antologija. Dobitnik je više književnih nagrada, među kojima i Andrićeva, nagrada "Branko Ćopić", "Veljkova golubica", Jugra - Rusija, bugarski Orden Ćirila i Metodija. Njegove priče prevedene su na oko 20 jezika i uvrštene u brojne antologije u Srbiji i inostranstvu.