EKSKLUZIVNO Nikolas Ralf: Priroda je bolja od svakog psihijatra i leka

Bez ikakvog znanja o životinjama, originalnoj seriji iz 70-ih godina prošlog veka na kojoj je zasnovana ova savremena koja mu je donela slavu i prepoznatljivost, a naročito ne o liku tek svršenog veterinara koji je u nedostatku posla u gradu sreću potražio u britanskoj provinciji. U ekskluzivnom razgovoru za "TV Novosti", Ralf otkriva šta je to što ga je privuklo seriji, koja mu je, kako priznaje - promenila život.

- Nikada nisam ni pomislio da bih mogao da se pojavim na audiciji za lik Džejmsa Heriota iz jednostavnog razloga što on i ova serija nikada nisu bili u vidokrugu mojih interesovanja. Međutim, moji roditelji i moj ujak, koji je najviše i zaslužan za to što sam prihvatio ulogu, najlepše godine svog života proveli su uz original iz 70-ih godina - poručuje na početku razgovora ovaj Škot rođen u Kejptaunu u Južnoafričkoj republici, a odrastao na nepreglednim škotskim proplancima.

* Čini se, ipak, da između vas i Džejmsa ipak ima dosta sličnosti, bar kad je reč o okruženju u kom ste odrastali?

- Istina, detinjstvo pamtim po najlepšim uspomenama, a neke od njih sam zaista evocirao u ovoj seriji. Međutim, to je kratko trajalo. Školovanje me je odvelo na neku drugu stranu, tako da se stvarno može reći da sam livade i domaće životinje prvi put još od malih nogu ponovo video tek u ovoj seriji. I moram vam priznati, divan je to život.

* Po čemu ćete pamtiti rad na novoj sezoni?

- Definitivno po jaganjcima. Snimali smo u predivnom Jorkširu, baš u trenutku kad su počele ovce da se jagnje. Bilo je predivno videti brda prepuna razigranih malih loptica. Tako nešto nisam video još od kad sam bio dečak. Takve scene su prava lepota našeg poziva. Serija nam je omogućila da vidimo nešto što je za većinu mladih danas neshvatljivo. Priroda nam je postala strana, a svuda je oko nas. Šteta je što nemamo više vremena za nju. Bolja je od svakog psihijatra i leka. Samo joj se treba prepustiti.

* Jaganjce ste imali priliku da vidite na pašnjacima, a da li vam je neko od njih, možda, bilo pacijent?

- Nisam se usudio da ih porađam, ako na to mislite (smeh). Za taj deo naše serije više je bila zadužena naša dokumentarna ekipa koja je zabeležila te kadrove kako bi u seriji sve bilo predstavljeno verodostojno. Međutim, imao sam priliku da za potrebe serije radim sa tek rođenim jagnjetom od svega 48 sati starosti, i osećaj je bio predivan. Moj zadatak je bio da glumim da pomažem ovci da se ojagnji, a ovo malo jagnje sve vreme je skakutalo oko mojih nogu i čikalo me da se igramo. Fantastično iskustvo.

* Godine za nama obeležila je pandemija kovida koja još traje. Da li ste se uželeli kamera?

- Naravno, posebno zato što smo snimali na očaravajućim lokacijama. Nakon što sam mesecima bio izolovan i retko imao priliku da još nekoga vidim u prostoriji, bilo je tako lepo videti sve ponovo. Nisam čak video ni svoje roditelje mesecima, a onda sam mogao da vidim i celu glumačku ekipu. Ono što me posebno raduje je to što i u drugoj sezoni radimo sa istim rediteljem i scenaristom. Bilo je mnogo poznatih lica i osećaj kao da se "vraćamo kući". I nimalo ne sumnjam u uspeh nastavka.

* Gde je Džejms na početku novog ciklusa?

- Prošla su tri meseca otkako su se on i Helen poslednji put videli. Ne videti nekoga prema kome gajiš ozbiljne emocije teško je čak i kada se ta razdvojenost meri u danima, a kamoli u mesecima. Džejms je zbog toga rešio da se vrati nakratko u rodni Glazgov, kako bi se malo udaljio od tog sveta koji je već počeo da ga guši. Neuzvraćene emocije su klizav teren za neiskusne u ljubavi. A to se baš dešava Helen i njemu. Previše trzavica i napetosti. Ipak, Džejms zna gde želi da bude i ne postoji ništa što bi ga ubedilo u suprotno. Takođe, i Helen je odvojila malo vremena za sebe, što je Džejms u potpunosti ispoštovao. Dao joj je prostora, a njihov ponovni susret biće veliko iznenađenje za gledaoce. Vreme je da se Džejms i Helen ponovo upoznaju i započnu sve od početka - slobodni i samouvereniji u svoja osećanja.

* Ovo je, ipak, serija o životinjama. Postoji li neka koja vam je obeležila nove epizode?

- Da, imamo novog psa. Prelepu ženku crvenog koker španijela - zaljubio sam se u nju. Naravno, pekinezer Derek, koji igra Triki Vua, je uvek u samom vrhu mojih favorita. Ovog puta je iznenadio sve na setu. Snimali smo scenu u kojoj Dereku dajem blagu dozu sedativa kako bih ga uspavao, a Derek je, kako sam stiskao špric sa sredstvom za uspavljivanje, počeo polako da sklapa oči kao da će stvarno zaspati. Naravno, čim je scena bila završena, a reditelj viknuo: "Idemo dalje!", Derek bi kao da se ništa nije dogodilo skočio na noge i nastavio sa svojim životom. Životinje su čudo. Ne treba ih se plašiti, već ih treba razumeti i prilagoditi im se. Ipak su one ovde bile pre nas.

* Da li vam je prijao izlet u svet bez modernih napravica i informacija koje nas bombarduju sa svih strana?

- Odmorio sam se, da znate. Čini mi se da smo preopterećeni gomilom nevažnih činjenica u kojima gubimo smisao života. Ali i vreme koje niko ne može da nam vrati. Ova serija najbolji nam je pokazatelj kako bi život mogao da izgleda da samo na trenutak usporimo. Ali, realan sam, ne možeš živeti izvan sveta. Moraš pratiti tu bujicu. Jedino što može svako od nas da učini jeste to da u tom haosu pronađemo neki kutak mira u kom će vladati neki red i sve imati smisao. To vam daje snage da preživite maraton zvani savremen život.