CEO NAROD STAO POD - ŠAJKAČU: Pozorišni čas istorije - premijera kultnog naslova "Knjiga o Milutinu" na sceni Zvezdara teatra

Biće to predstava jednog glumca Nenada Jezdića, a "Knjigu o Milutinu, deo prvi", režirao je i adaptirao Egon Savin po kultnom romanu Danka Popovića.

Najčitanija knjiga posleratne srpske književnosti nastala je 1985. godine i doživela više od četrdeset izdanja. Sada će, po davnoj želji pisca, dobiti i svoju pozorišnu verziju i to upravo na sceni na kojoj je priželjkivao da je vidi. Njegovu i sopstvenu želju ostvaruje Nenad Jezdić koji šajkaču na svom imanju uveliko nosi. Prva publika i kritika već su mu bile komšije, kojima je pekući rakiju kazivao priču O Milutinu. Ne odustaje ni od ideje da jednog dana celu predstavu izvede na svom imanju i sceni koja će se zvati "Destilerija".

- Prisutna mi je sumnja da li sam dostojan da makar u tih sat i nešto budem Milutin Ostojić, da li sam naslednik Milutinovog testamenta - kazuje poznati glumac, ističući da bi više od sto godina posle vojevanja ovog junaka bilo dobro da se kao pojedinci i svekoliki narod upitamo gde su nestali spremnost na žrtvu, ratnička čast, ljudsko poštenje, skrušenost, pomirljivost - jer sve to jeste Milutin.

- Pitam se gde sam ja i svi oko mene posle takvih uzora, gde su nestali ti ljudi...

Milutinova priča, veli popularni glumac, daje celovitost svemu što i sam misli i oseća:

- Kada se roman pojavio, masa neznanih ljudi imala je emotivan doživljaj Popovićevog dela. S "Knjigom o Milutinu" sahranjivali su svoje bližnje, nosili je na grobove predaka po grčkim ostrvima i Africi. Neretko se dešavalo i da su je stavljali u temelje kuća.

Zato je važno, kako kaže, da svi naši Milutini koji su se "zaturili" u porodičnim albumima, fasciklama, sećanjima, ponovo ožive:

- "Knjiga o Milutinu" opominje nas da heroji postoje među nama, poput ovog mudrog seljaka koji jasno vidi svu tragičnost stradanja - kaže reditelj Egon Savin.

- Predstavom se odužujemo i gledaocima jer im pored uzbudljive sudbine, dajemo i čas iz istorije. To je aktuelno i živo pozorište. Nenad je otvorio dimenziju ogromne plemenitosti i osećajnosti, što je bilo uzbudljivo gledati i na probama. Napravio je ulogu koja se pamti.

A Savinovu režiju jedne druge drame iz te iste, 1985. godine, dobro pamti pisac Duško Kovačević.

- U Novom Sadu postavio je jednu od najboljih predstava ikad izvedenu po mojim komadima, "Sveti Georgije ubiva aždahu". To je, takođe, priča o dva balkanska i početku Prvog svetskog rata. Kao što je Danko "prepisivao" život ljudi koje je poznavao, tako sam i ja ovu dramu napisao na osnovu svedočenja ljudi s kojima sam odrastao u Mačvi... Po nekim podacima, u egzodus i povlačenje vojske i dela civila, krenulo je između dvesta pedeset i trista hiljada ljudi. U užas i pakao planina Albanije. Ali, zaboravlja se da ih u Srbiji ostalo četiri miliona pod okupacijom. Milutin i njegovi saborci došli su da oslobode te ljude, zbog njih su živeli i trpeli muke. Inače, predstava se završava vrlo zanimljivo, nečim što spaja ono vreme sa sadašnjim: Milutin se vraća kući i saznaje da je komšija istukao ženu koju su silovali. U čudu, skoro da se pita da li je sve vredelo.

Muziku za predstavu komponovao je Bora Dugić, scenograf i kostimograf je Vesna Popović, a video-produkciju radio je Marko Vukotić.

Kaput za glavu

KOVAČEVIĆ podseća da šajkača predstavlja kuriozitet u svetu kao kapa koja je najuniverzalnija:

- U klasičnom obliku služi da zaštiti od sunca, kada se razvije postaje "kaput" za glavu, u njenoj pregradi čuvaju se novac i cigarete. U šajkači imate svu moguću opremu. Simbol je ovog naroda.

Hrabrost u doba skepse

ŠAJKAČA ne može nestati. Ona je simbol čestitosti, plemenitosti, mudrosti, dobrote.

Ona je ostala neukaljana, bez obzira na to što je prolazila kroz ratove i razne situacije.

To jeste identitet. Mislim da je veoma važno uverenje da postoje ljudi kao Milutin.

Neophodno je u doba skepse, makar umetnički dokazati da poštenje, hrabrost i spremnost na žrtvu još postoje. Samo tako možemo trajati. Bez toga, pozorište ne bi imalo smisla.

A ni život - kaže Egon Savin.