INTERVJU Ivan Zablaćanski: Spasa je prava poslastica za igru

Naslednik našeg proslavljenog glumca Milenka Zablaćanskog, kaže da bi jednog dana voleo da se nađe i u koži svog omiljenog lika, Alekseja Ivanovića iz "Kockara", romana Fjodora Mihajloviča Dostojevskog.

- Imam sreću da su svi ovi likovi potpuno različiti, a neki su mi i posebno prirasli za srce. Volim te transformacije, iz lika u lik. To me dodatno inspiriše i spolja i iznutra. Naravno, mnogo je teže transformisati se iznutra, ali mislim da je Spasa dosta drugačiji od mene. Uvek mi teško padne kraj snimanja "Ubica" i odlazak u rekvizitu da vratim pištolj, značku i simbolično se rastanem od inspektora Vlade, do sledeće sezone. Pretpostavljam da će mi jednog dana i Spasin kačket nedostajati. To je, na neki način, deo njega i njegova amajlija. Otkad snimam "Kolo sreće", i sam često nosim kačket - otkriva za "TV novosti", Ivan Zablaćanski i dodaje da mu je posebno drago što igra u seriji "Smart produkcije" u kojoj je glavna junakinja obična žena sa sela i što nju glumi Nela Mihajlović.

* Mada je Spasina sudbina teška, jer je siroče, on nas često zasmejava. Da li je teže tumačiti komične ili tragične likove?

- Mislim da komedija leži u drami, tako da ono što Spasu često muči ili situacije u kojima se nađe, a koje nisu nimalo prijatne, umeju da nasmeju publiku. On često ne razmisli o onome što govori, već iz srca bupne, pa bude šta bude. Nije ni lud ni glup, samo je previše zaljubljen i nekad mu fali kočnica, koju ja privatno imam, a on za nju nije čuo. Volim i Vladinu ozbiljnost i dramsku hladnokrvnost kao i Spasinu detinju naivnost, a samim tim i komiku. Ono što me posebno privlači i raduje u ovoj seriji je to što su nam likovi napisani tako da će u nekom trenutku, pre ili kasnije, doživljavati ozbiljne promene. To me najviše inspiriše kada se pripremam za neku ulogu, pored biografije samog lika. Spasa je kao mali ostao bez roditelja i zapravo je odrastao u tom čuvenom pansionu, uz sve ljude koji ga i sada okružuju. Svačiji je, a opet ničiji. On je veliko dete velikog srca, koje se ne štedi ni kad se smeje, ni kad voli, ni kad plače. To je, ako mene pitate, poslastica za igru. Mogu mnogo da maštam i zaista uživam u svakoj sceni.

* Gledaoci već navijaju da Jelisaveta (Srna Đenadić) što pre shvati da, zapravo, ne voli Bojana (Nikola Šurbanović). Hoće li se to desiti?

- Čuo sam da navijaju za Jelisavetu i Spasu, priča se po gradu, a šta će biti do kraja, verujte ne znam ni sam. I ja navijam. Hvala piscu koji je Spasu napisao onako kako ga je napisao. Dugo sam želeo da sarađujem sa "Smart produkcijom", što se i desilo sa "Tatama". I ranije je trebalo da sarađujemo, ali sam tada bio zauzet, a sada kada igram Spasu, nije mi žao onoga što sam, uslovno rečeno, propustio. Jer, Spasa je pronašao mene. Inače smatram da uloge uvek pronađu glumca.

* Da li reditelji umeju bolje da procene koja uloga odgovara glumcu ili glumac to sam prepoznaje?

- Uh, ovo je pitanje za milion dolara. Reditelj radi kasting, glumac to vidi na jedan način, pisac na drugi, reditelj na treći, a onda dođe producent i sve to veže u čvor...

* Pronalaze vas i uloge uniformisanih likova, među kojima je i inspektor Vlada, koga igrate u krimi-seriji "Ubice mog oca"...

- Peta sezona je snimljena i jedva čekam da počne emitovanje, jer mi je inspektor Vlada jedan od likova koji mi je baš prirastao srcu. On će biti mnogo više zastupljen u seriji, nego ranije. Vladi se uvek vraćam, svake sezone, i to me uvek iznova raduje. Biće ga više, a biće i nekih njegovih samostalnih ispitivanja.

* Vaša devojka i koleginica, Jelena Puzić, u "Kolu sreće" igra Nađu, koja dolazi u Sopot kod tetke Danice (Ljubinka Klarić) da radi u salonu Goce Raketić, ćerke glavne junakinje Mare. Da li ćete imati zajedničkih scena?

- Već smo imali priliku da sarađujemo u "Crvenom mesecu", gde smo imali jedan zajednički kadar, za 130 epizoda, a u jednoj predstavi bili smo partneri na sceni pola sata. Plašio sam se kako ću, što sam rekao i Jeleni, da odvojim privatno od poslovnog. A zapravo sam već na prvoj probi shvatio da će to ići fenomenalno. Potpuno sam zaboravio na to da smo privatno partneri, što je divno. U "Kolu sreće" se naši likovi susreću i uvek smo jedno drugome i podrška i kritičari. Desi se da u nekim ulogama nisam sobom zadovoljan, a Jelena mi kaže da sam bio super. Više ona zna mene da podiže, kada nešto posumnjam, što je normalno u našem poslu. Dobro je za glumca da stalno sumnja i da se preispituje, i da od sebe stalno očekuje nešto više. Ona je uvek radosnija od mene, a ja sam hladniji i euforija me retko kad uhvati, što možda i nije dobro.

* Gde može da vas gleda pozorišna publika?

- U Beogradskom dramskom pozorištu igram u predstavama "Zelena čoja Montenegra", "Baal", "Cement", "Kad su cvetale tikve" i "Ružni, prljavi, zli", a u Pozorištu na Terazijama u predstavi Mamma mia.

U POZORIŠTU SAM I PROHODAO

* POSEDUJETE izuzetnu moć transformacije pred kamerama i na sceni, što ne čudi budući da ste nasledili raskošan glumački talenat vašeg oca Milenka Zablaćanskog, kao i umetnički dar vaše majke Snežane. Kakve utiske nosite iz detinjstva kada su vas roditelji vodili u pozorište?

- Volim transformacije u svakom smislu, i unutrašnje i spoljašnje. Gledam da na neki način ispunim obe, koliko to uloga dozvoljava. Samim tim, i radost igre je veća jer je ispred mene uvek nešto novo i drugačije. Uzori su mi i majka i otac, u svakom smislu, i privatno i poslovno. Kao dete su me vodili u pozorište i, kako su mi pričali, u pozorištu sam i prohodao. Samim tim, otkad znam za sebe, znam i za pozorište. Tu se osećam sigurno, kao kod kuće. Ono što me je još tada privuklo jeste onih par trenutaka glasne tišine pred podizanje zavese (bilo da sam u publici kao gledalac ili na sceni). E, taj osećaj je, otkad sam ga spoznao, do danas za mene ista magija i neka tako i ostane.

I DALjE MI NEKI LjUDI SALUTIRAJU

* KAKO se osećate u ulogama oficira, policajaca, inspektora? Na snimanju "Crvenog meseca" naučili ste i da jašete...

- I dalje mi neki ljudi salutiraju ili me oslovljavaju sa inspektore. Imao sam priliku da nosim i savremene i uniforme iz epohe. Voleo bih da idem na jahanje, koje sam zavoleo dok sam snimao "Crveni mesec", ali nemam vremena. Siguran sam da ću mu se jednog dana vratiti - kaže Ivan Zablaćanski.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU