HTELA BIH DA SLIKA STIGNE DO NOVAKA: Supruga Miloša Šobajića Maja Iskjerdo, pola godine od njegove smrti; o legatu na Topličinom vencu
VELIKOM srpskom slikaru Milošu Šobajiću danas će porodica dati šestomesečni pomen. Tim povodom, za "Novosti", njegova supruga Maja Iskjerdo ističe da je svaki dan bez Miloša težak:
Foto privatna arhiva
- Poslednjih meseci pokušavam da sprovedem u delo neke od njegovih nedovršenih projekata, i to mi pomaže da prebrodim ovu situaciju - kaže Iskjerdova.
Tako je, pre nekoliko dana, u Narodnom pozorištu Timočke Krajine u Zaječaru predstavila Miloševu dramu "Vecin cirkus" u čijem je stvaranju i sama učestvovala. Jer, Miloš je bio svestran umetnik. U proteklih šest meseci održana je i Šobajićeva posthumna izložba na Kosovu i Metohiji u Gračanici i u legatu Milića od Mačve u Kruševcu na godišnjicu grada.
Jedan od najvećih projekata koji je Miloš Šobajić započeo za života, koji je iznenada, u njegovoj punoj stvaralačkoj snazi, prekinula korona, jeste i otvaranje Legata na Topličinom vencu. Supruga Maja naglašava da upravo počinje da se radi rekonstrukcija celog prostora u kome je predviđeno da se otvori Milošev legat.
- Muzej će se zvati "Moderna scena Miloša Šobajića", po njegovoj ideji i postojaće u okviru Muzeja grada Beograda - otkriva nam slikareva supruga.
Maja Iskjerdo naglašava da je Šobajić za legat odredio dvadesetak slika i skulptura.
Đoković na izdanju knjige "Novosti"
- Htela bih da legatu dam i nešto od onoga što će meni pripasti u porodičnoj raspodeli. Njegova želja je bila da slike nisu za prodaju, osim iz neke velike nužde, i da treba da postoje zbog legata - ističe naša sagovornica.
Među delima koja se trenutno nalaze u depou je i slika sa naslovne strane za knjigu o srpskom teniseru Novaku Đokoviću u izdanju "Novosti". Na pitanje šta će biti s njom, Maja Iskjerdo odgovara:
- Volela bih da pripadne Novaku Đokoviću!
Uz otvaranje legata, u planu su i mnogi drugi projekti, izložbe, promocije, knjige. Tako će nastaviti i da traje priča o velikom Milošu Šobajiću.
- Smrt nije ono što mislimo. Verujemo da upravljamo sudbinom. Ali, konci nisu u našim rukama - zaključuje Maja Iskjerdo.
IZ MAJINE BELEŽNICE: NAŠE KAMENE KUĆE SADA VIŠE NEĆE BITI
OVOG leta 2021. završih u selu Šobajići, nadomak Ostroga i to baš na dan Preobraženja. Taj mistični dan kada se menja gora, šuma, najavljuje hladnije vreme. Dan kada se prema pravoslavlju božanska priroda Isusova po prvi put učini vidljivom. Avgust devetnaesti. Selo su nastanili Srbi, posle Kosovske bitke, kad je Beli Pavle došao u ovaj kršni predeo, prepun nara i koprive, postavši rodonačelnik Bjelopavlića.
Miloš mi je sa ponosom pričao o selu iz kog se mogu u suton videti snažni džinovi koji kruže nadmoćnim Ostrogom, ostavljajući posmatrača okamenjenim baš kao što pokazuje i pejzaž ovog čudnovatog prostora. Planirali smo da tu, sa pogledom na krš i džinove, podignemo našu malu, kamenu, porodičnu kuću. Ne veću od trideset kvadrata, sa zelenim, ogromnim vratima. Sasvim dovoljnu za nas dvoje i našeg psa Pantu, ali i za one koji bi povremeno svraćali. Miloš je tu zamišljao kako nam u goste dolazi njegova majka Mira, ali i oni koji su uveliko prešli reku smrti, kao što je njegov pradeda-stric, veliki pesnik i okultista Maksim Šobajić, i njegova voljena baka Vasilija.
Kuće verovatno nikada neće biti, ali zato Milošev crtež naše kuće i okućnice i dalje stoji na našem radnom stolu u Beogradu. Otišla sam da vidim i železničku stanicu o kojoj mi je moj Miloš govorio, koja je upropašćena sada, ali u neposrednoj blizini podignuta je nova na kojoj latiničkim slovima piše: Šobajići.