TAJNA IKONE BOGORODICE SA HRISTOM: Eksperti iz Grčke utvrđuju da li je relikvija iz hrama SPC u Benkovcu delo El Greka
DA li je ikona Bogorodice utešiteljke sa Hristom iz Crkve Svetog Jovana u Benkovcu, koju su Srbi u ratnom vihoru devedesetih spasli i preneli u Beograd, zaista rano delo čuvenog slikara El Greka?
Foto N. Karlić i GMS
Dilemu koja već tri decenije zbunjuje naše najuglednije poznavaoce renesansnog slikarstva, ovih dana u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu pokušavaju da odgonetnu grčki eksperti Umetničkog dijagnostičkog centra "Ormilija" iz Grčke.
Pomoću najsavremenijih tehnologija kakve, zasada ne postoje u našoj zemlji, ljudi iz grčkog centra u saradnji sa konzervatorima i restauratorima Matičine Galerije, specijalnim infracrvenim zracima analiziraju milimetar po milimetar tajanstvene ikone na drvetu koja je u prošlosti pretrpela mnoga oštećenja.
- Rano je za konačnu ocenu. Mnogo je pitanja, a, zasada, malo odgovora - kaže Georgios Karijagianis, direktor "Ormilije" čiji eksperti su prethodnih godina radili ekspertizu nekoliko El Grekovih dela koje je potom kompletan umetnički svet prihvatio kao nesporne originale. Sa jučerašnjeg skupa u Galeriji Matice srpske, Foto N. Karlić
Pouzdanija ocena moći će se saopštiti javnosti za nekoliko meseci koliko će stručnjaci "Ormilije" po povratku u Grčku analizirati uzorke i snimke ikone. Razloga za oprez je nekoliko - na ikoni nema potpisa autora, a takođe ne postoji dokumentacija koja bi rasvetlila gde je delo nastalo i kako je dospelo u Srpsku pravoslavnu crkvu.
- Tako važni podaci, nažalost, u potpunom su mraku i neizvesno je da li će se nekada u budućnosti naći. Zato pomoću najnovijih tehničkih metoda pokušavamo drugim metodama da dođemo do podataka koji bi mogli da se uporede sa inače malobrojnim El Grekovim ranim delima iz perioda njegovog boravka u Veneciji, a pre njegovog španskog perioda po kojem je slavan u svetu - kaže pomoćnik upravnika GMS dr Daniela Korolija Crkvenjakov, iskusni konzervator - restaurator.
Ohrabrujuće je da je prva analiza pokazala da autor ikone iz Benkovca, ko god da je to bio, nije urezivao sliku u drvo poput većine umetnika iz 16. veka, već je crtao slobodnom rukom kako je to činio i El Greko. Takođe, istraživače je zbunio potpuni nedostatak, na prvi pogled, plave, omiljene El Grekove boje, ali se zahvaljujući modernoj tehnologiji ispostavilo da je ona na ikoni postojala, ali je, vremenom potamnela i poprimila drugačije valere.
U iščekivanju konačnih zaključaka ekspertskih analiza iz Grčke, ikona Bogorodice sa Hristom iz benkovačke Crkve Svetog Jovana biće deo postavke "Migracije u umetnosti.
Umetnost migracija" koja će u okviru proslave titule Novog Sada kao evropske prestonice kulture, biti otvorena od 18. februara do 30. aprila iduće godine. Biće to prilika da se kroz umetnost sagleda migracija koja je uvek postojala, a nama danas uzgleda kao nov fenomen.
Čudesno "putovanje"
NE zna se koliko dugo je ikona Bogorodice sa Hristom bila u oltaru crkve SPC u Benkovcu. Posle prenosa u Beograd, sa još 118 ikona izložena je prvi put 1992. godine u Narodnom muzeju. Konzervator Radovan Piljak nedugo zatim ovo delo je restaurirao. Godine 1997. naša istoričarka umetnosti Anika Skovran, objavila je u Zborniku Narodnog muzeja tekst u kojem je prva, i zasada jedina, dovela u vezu ovu ikonu i slavnog slikara, vajara i arhitekte španske renesanse Domenikosa Teotokopulosa El Greka (1541-1614).