VUČIĆ MI JE NAJTEŽI SAGOVORNIK: Marija Savić Stamenić o emisiji "Prva tema", "Jutru nedeljom", ljubavi, porodici...
POZNATO lice televizije Prva, Marija Savić Stamenić, osim "Jutra nedeljom", odnedavno, petkom, uređuje i vodi emisiju "Prva tema", u kojoj će se baviti najvažnijim događajima koji su obeležili sedmicu za nama.
Foto Prva TV
Naziv emisije, koju je prethodne godine radila povremeno, dobro pristaje konceptu tog TV formata.
- Nekada ću u emisiji imati i četiri gosta, a nekada dva, ako procenim da je duel dovoljno interesantan. Sam neće biti niko, osim predsednika države - kaže za "TV Novosti" Marija Savić Stamenić, iza koje stoji 18 godina rada na televiziji, od čega je 15 provela na Radio televiziji Srbije, gde je ostvarila svoje ambicije i kao urednik i voditelj Dnevnika. Nedavno je u "Prvoj temi" ugostila i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji joj je, ističe, bio najteži sagovornik.
- Verujem da to znaju svi koji su sa njim radili intervju ili mu postavljali pitanja na konferencijama. Pripremam se veoma temeljno i vodim računa da imam ispred sebe sva bitna dokumenta i precizne citate. Postavljam pitanja utemeljena u činjenicama, nikad u tračevima i glasinama na društvenim mrežama. Mislim da je intervju bio ozbiljan i da su gledaoci dobili odgovore na važna pitanja u vezi sa borbom protiv kriminala, cenama gasa i struje, platama i penzijam, ugrožavanja mira na Kosovu i Metohiji, pravcima spoljne politike naše zemlje... To je za mene najvažnije. Zadovoljna sam i što je takav intervju, sa ozbiljnim, a ne tabloidnim, pristupom, gledalo više od milion ljudi u Srbiji i, sigurna sam, veliki broj ljudi u čitavom regionu.
DAČIĆ TRAŽIO DA POZOVEM
POLICIJU DA UHAPSI ČANKA
PAMTITE li neku anegdotu iz studija?
- U prvoj emisiji su kamermani plakali od smeha kad je Dačić tražio od mene da pozovem policiju da uhapsi Čanka. Uvek sam u interakciji sa ekipom, oni su prozor u domove ljudi, po njihovim reakcijama znam da li je nešto zanimljivo ili dosadno, dobro ili loše - kaže Marija Savić Stamenić.
Na koji način, u mnoštvu događaja koji privlače pažnju javnosti, birate temu emisije?
- Uvek postavljam sebi pitanje šta je gledaocima, građanima Srbije, najvažnije u tom trenutku, na koja pitanja žele da čuju odgovore. Od borbe protiv kovida, ekonomskih tema do Kosova i Metohije i događaja u regionu i svetu koji mogu da utiču i na naše živote. O mojim emisijama se najviše priča zbog sadržaja, a ne zbog nekih skandala i jeftinih rejting trikova. To me ne zanima. Ne igram na to, igram na sadržaj i kredibilne goste. A kada sa ozbiljnim pristupom ostvarite odlične rezultate, gledanosti i uticaj koji prevazilazi i te rezultate, jer svi mediji prenose i citiraju delove emisije, onda možete samo da budete zadovoljni.
Uživo radite i jutarnju i večernju emisiju. Koja je bliskija vašem senzibilitetu?
- I dalje ću uređivati i voditi "Jutro nedeljom". Subotom nije moguće, jer "Prva tema" ide petkom uveče i traje 75 minuta. Šta će biti u budućnosti, to niko ne zna. Volim "Jutro", volim koncept te emisije u kojoj imate sve. I novinare koji prelistavaju štampu, i zvaničnike koji odgovaraju na važna pitanja, i polemiku o političkim i društvenim problemima. Sasvim sigurno ne planiram da izađem iz "Jutra", a, sa druge strane, večernji termin nosi još veću odgovornost, veći broj gledalaca, i to jeste izazov za mene. Promene mi prijaju, teraju me da još više radim na sebi.
DETINjSTVO OBELEŽENO RATNIM STRAHOTAMA
DETINjSTVO Marije Savić Stamenić, rođene u Trebinju a odrasle u Gacku, obeležio je rat, koji je počeo kada je imala 12 godina.Ona i njeni sestra i brat morali su da nauče da pucaju, dok je im je otac bio na ratištu, a majka u bolnici, po ratnoj obavezi. Iz tog perioda, pamti strašne stvari, koje bi, kako kaže, najradije izbrisala iz sećanja.
Kako uspevate da "održite red" kada polemika među gostima poprimi žučniji ton?
- Žučna rasprava nije uvek loša. Kada gosti uđu u polemiku koja je pristojna i svrsishodna, iz koje građani mogu da dobiju neke odgovore ili da razumeju bolje njihove stavove, onda je to u redu. Međutim, to ne sme da traje dugo, jer emisija mora da se vrati u svoj tok. Prekidam kada vidim da nema smisla, da se vrte u krug ili govore u isti glas.
Moje iskustvo govori da je moguće da gosti o svemu misle drugačije, ali da razgovaraju civilizovano. Jednom sam u "Jutru" morala da prekinem razgovor, jer je bio nemoguć. Oba gosta su rešila da zanemare pitanja i pristojnost, pa sam rekla da ne želim da se mešam i glumim vaspitačicu. Pustila sam ih nekoliko minuta, da vidim da li će sami razumeti da to ne vodi ničemu. Nisu razumeli, pa sam prekinula emisiju. To je, nekad, jedino rešenje. Nadam se da neću više morati to da radim.
Da li biste, iz današnje perspektive, nešto menjali u svojoj karijeri, počev od 2003. godine, kada ste prvi put osetila čari rada na televiziji?
- Ne bih. Sve ima svoje, kako kaže Balašević. Jedno vreme sam se kajala što nisam prihvatila prvi, Tijanićev poziv da sa B92 pređem na RTS. Možda bi mi put bio otvoreniji, lakši i brži. A možda bih brzo poletela i još brže pala. Zato se ne kajem više. Završila sam Fakultet političkih nauka u roku, bila reporter 15 godina, pa tek onda urednik i voditelj. Borila sam se, radila uvek vredno i pošteno. To ponesete iz kuće. Znala sam da mi ništa neće pasti sa neba. Došla sam u Beograd na studije, moji su se svega odricali da bismo sestra, brat i ja mogli da stvorimo temelje za bolji život. Njima dugujem najviše. Zahvalna sam i urednicima koji su verovali u mene, od prvih koraka u Vestima B92, do danas.
Koja je prva tema u vašem životu? Druga... treća?
- Ljubav. Uvek. Mislim na različite vrste ljubavi. Na prvom mestu, prema mojoj deci, Vuku i Leni. Meša Selimović kaže: "Znaš li šta je najvažnije u životu? Želja, prijatelju".
Ona nas pokreće. Šta bi bio čovek bez želja? Obična, prazna ljuštura. Staviću putovanja na treće mesto. Kako godine prolaze sve više želim da putujem sa porodicom i prijateljima. Tada sam najsrećnija.
Stižete li da se družite sa prijateljima?
- Kovid nam malo kvari planove, pa sad ređe idemo u kafanu uveče, ali smo to zamenili dugim ručkovima i večerama uz muziku i vino.