VEROVAO U SNAGU MLADE GENERACIJE: Preminuo je Boško Milin (55), teatrolog, profesor FDU i selektor Pozorja
SRPSKA kultura izgubila je još jednog značajnog poslenika. Danas je preminuo Boško Milin (55) magistar teatrologije, gotovo tri decenije redovni profesor na Katedri za dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, plodan autor i pozorišni kritičar i, u tri navrata, selektor Sterijinog pozorja u Novom Sadu.
ODLAZAK Boško Milin, Foto FDU
Na dugogodišnju bolest (multipla sklerozu) s kojom se Milin hrabro nosio, poslednjih dana, nadovezao se i opaki virus korona. I to je, nažalost, bilo pogubno.
Povodom vesti o odlasku Boška Milina, među prvima se oglasila uprava Sterijinog pozorja podsećanjem da je otišao prijatelj ovog, najznačajnijeg teatarskog festivala u regionu, laureat Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku "Miodrag Kujundžić" 2008. i 2010. godine, te selektor Pozorja 2001, 2002. i 2018. godine.
Milin je bio poznat kao selektor koji je čvrsto i na veoma dovitljiv način branio svoj selektorski odabir pred kritičkom javnošću i novinarima. Tako je pre tri godine na primedbu da njegov izbor predstava za 63. Sterijin festival nije najobjektivniji, podsetio na čuvenu sentencu Jovana Hristića: "Selekcija će biti objektivna tek kada selektor postane objekat".
Spreman odgovor imao je i na zapažanje da među devet predstava koje je uvrstio u konkurenciji nacionalne drame kao autori dominiraju njegovi malo poznati studenti rekavši da je vreme "da mladi počnu da stvaraju svoju tradiciju jer i Sterija je nekada bio mlad autor".
Okušao se Milin u raznim oblastima dramaturgije: pisao je dramatizacije za pozorište i radio, scenarija za filmove i TV emisije, radio-drame i dramatizacije... Bavio se fenomenom radija i televizije. Obavljao je poslove dramaturga (Theater zum Frchten - Beč i Narodno pozorište - Beograd).
Foto Arhiva
Proveo je šest godina kao član uredništva časopisa "Scena", a od 1988. godine napisao je više od 30 dramatizacija za radio, kao i originalne radio-drame: "Leteći Holanđanin", "Sinatrina doktrina", "Dr Svetislav Stefanović", "Velimir Živojinović Masuka" i dramsku obradu scene Josipa Kulundžića, "Pacijenti mladog Kirilova".
Njegov esej "Robert Benton: konvencija kao nadahnuće" objavljen je u zborniku "Svetlo u tami: novi Holivud" 1991. godine. Po porudžbini je napisao libreto za balet "Kraljica Margo" (Narodno pozorište Beograd).
Prevodio je na srpski jezik komade Edena fon Horvata "Italijanska noć" (izveden u JDP 2004. godine), "Priče iz bečke šume" (SNP, 2012) i "Kazimir i Karolina" (Atelje 212, 2014).
Krajem 2008. napisao je scenario za Vukov školski čas. Autor je pogovora za knjigu "Vreme kiseonika - najnovije ruske drame".
Godine 2008. objavljena mu je u Novom Sadu knjiga "Lavirinti ekspresionizma" (izdanje Sterijinog pozorja).
Neizmeran doprinos
FAKULTET dramskih umetnosti u Beogradu se na svom sajtu oprostio od svog profesora:
"Njegovim odlaskom, FDU i Katedra dramaturgije, čiji je deo bio skoro tri decenije, izgubili su jednog od svojih velikana. Voljen i poštovan od strane studenata i kolega, profesor Milin je svojim pedagoškim radom, savetima i mentorstvom uticao na gotovo sve dramske umetnike čija se dela igraju u našim pozorištima. Svojim kritičarskim radom decenijama je beležio, oblikovao i usmeravao razvoj domaćeg pozorišta.
Neizmeran je i njegov doprinos dramskom programu Radio Beograda jer je istovremeno bio autor desetina radio-drama, ali je i svojim pedagoškim radom, iz godine u godinu, pomagao razvoj novih generacija dramskih pisaca koji su stvarali u ovom medijumu.
Iznad svega, profesor Milin ostavio je neizbrisiv trag u istoriji FDU. Bio je div ove ustanove i njegovo nasleđe će nastaviti da živi u životu i radu njegovih kolega i studenata koji su radeći sa njim postali bolji umetnici, brižnije kolege i saosećajniji ljudi. Njegov odlazak nikada neće biti nadomešten, a njegov uticaj na dramsku umetnost ovih prostora ostaće večan.