ŽALIM ŠTO NISAM NASTUPALA U SRBIJI: Operska diva Milica Ilić mir našla u rodnom Paraćinu

A nije da emotivna i nadasve topla Milica nije želela da peva u Srbiji. Naprotiv. Više puta je tokom prethodnih godina pokušavala, pevala audicije za Narodno pozorište u Beogradu...

- Jednostavno, kockice nikako da se slože. Trebalo je da pevam "Boeme", "Rigoleto" i "Travijatu", ali nismo mogli da organizujemo datume. Direktori su se u Narodnom pozorištu često menjali, a zbog repertoarskog načina rada, što je u svetu retkost, teško je ugovoriti gostovanje. Imam mnogo kolega iz Srbije koji su takođe izgradili karijere van zemlje i nikako da dobijemo mogućnost da nastupimo u otadžbini. A imamo divan narod ovde koji bi nas sigurno prihvatio - sa žaljenjem, za "Novosti", priča operska umetnica, sa kojom smo razgovarali u njenom roditeljskom domu u Paraćinu.

U godini korone, kada su sva svetska pozorišta zatvorena, a koncerti i angažmani otkazani, Milica je sigurnu luku pronašla upravo ovde. Posle 24 godine vratila se u Paraćin, prvi put ovde pevala i - udala se!

- Nisam mogla ni da sanjam da ću se vratiti u Paraćin i udati za Paraćinca, mog Ivana, koga znam još iz osnovne škole. Ali, u tome je lepota života. Kad je februara prošle godine počela epidemija, u Italiji, gde sam živela, zavladao je haos. U poslednjem momentu otputovala sam u Ameriku jer nisam htela da propustim audicije za Metropoliten i opere u Čikagu i na Floridi. U Njujorku su me obavestili da je cela sezona otkazana, pa sam se tamo našla sa svojim drugom iz detinjstva koji je već godinama radio u SAD...

I tako je počela bajka kojoj je život najbolji režiser. Narednih meseci obilazili su Ameriku i vratili se zajedno u Paraćin. Venčali su se lane u decembru i još uvek su tu jer, zbog kovida, nema planiranja koncerata mnogo unapred.

- U životnoj fazi sam kada sam počela da tražim neki svoj mir, a do Italije i Milana, gde imam stan, stižem letom iz Niša za samo sat i 20 minuta. Tamo su pozorišta počela da se polako otvaraju pa sam imala koncert u septembru, a u oktobru još dva.

A biografija Milice Ilić zaista je impresivna. Sa roditeljima, intelektualcima, preselila se na Novi Zelend 1996. godine. Pre toga završila je u Paraćinu peti razred osnovne i treći muzičke. Na Novom Zelandu profesor klavira osetio je njen raskošni glas, pa je krenula sa časovima pevanja. Posle su se preselili u Australiju, u Brizbejn, gde je diplomirala opersko pevanje na tamošnjem konzervatorijumu.

- Ulogom kraljice noći u Mocartovoj "Čarobnoj fruli" počela je moja svetska karijera, mada mi je prva značajnija uloga bila Barbarina iz "Figarove ženidbe". Nju sam pevala na festivalu u Hongkongu sa 22 godine. Sidnejska opera, međutim, otvorila mi je vrata svih pozorišta sveta. Kraljicu noći sam spremala dva i po meseca u Italiji sa poznatom pevačicom Lučanom Sera. Tada sam se zaljubila u Italiju i odlučila da se nakon isteka ugovora preselim u Milano. Tako je i bilo. Tamo sam se skućila i živela od 2014. do početka epidemije prošle godine.

Raskošni sopran Milice Ilić osvojio je svet, ali iz svake njene tople reči i pogleda izbija želja da osvoji i publiku u Srbiji. Otadžbini se sad prvi put na duže vratila:

- Ovde su ljudi dobri, topli i željni dešavanja, a meni je ta konekcija sa publikom veoma bitna.

PEVAČI KAO SPORTISTI

PEVATI "Travijatu" na sceni dva i po sata je i fizički i emotivno iscrpljujuće. Žene koje su mi šile kostime stezale su mi haljine za svaku predstavu jer sam za deset dana oslabila 4,5 kilograma. Operski pevači danas žive kao vrhunski sportisti. To znači, moraju da imaju odličnu fizičku kondiciju, optimalnu ishranu, san i uz to da čuvaju glas - kaže Milica.