POZORIŠNA KRITIKA - ODJECI 54/55. BITEFA: Naručena spontanost izvođača
"Rimini protokol" iz Berlina, koju čine reditelji Helgard Haug, Štefan Kegi i Danijel Vecel, ove godine nisu morali da finansiraju ni skupe avionske karte za dolazak u Beograd, ni da plaćaju kamion za prevoz dekora, ni da obijaju pragove za dnevnice izvođača... A Bitef nije plaćao troškove smeštaja, sve ono što domaćinu pripada. Jer - učesnici "Konferencije odsutnih" su oni gledaoci, koji te večeri prate predstavu iz sale.
Na poziv medijatora (elektronski generisan glas), na našem jeziku, iz publike se javlja mada gledateljka, koja kaže da ima scenskog iskustva, kao balerina... Čita tekst, koji joj je dat, o tuđoj sudbini... Za sledeće čitanje izlazi još mladih ljudi, od kojih neko kaže da je polaznik dramskog kursa... Onda se interpretatoru sudbine odsutnih kaže, da će mu šaputati u uho šta treba da prenese, ili da uradi. Medijator kaže da je sve, scena, učesnici, oprema, domaće. Ako se niko iz publike dobrovoljno ne javi da bude "prezenter", predstava će se prekinuti... Nije se prekinula, a da se samo jedna od naših etabliranih pozorišnih poslenica javila da izađe na scenu. Svi ostali su bili mladež, sa kojom je to, izgleda, prethodno dogovoreno. Jer, kako bismo mi, u određenim godinama, "đuskali" po zadatku, dajući publici impuls da i oni zaigraju...
Sudbine učesnika konferencije, koje bi bile potresne i izazvale empatiju kod gledaoca, tako posredovane, izazivale su veće interesovanje za način na koji su naivno ispričane, nego za tragiku koju nose.
Konferencija o posledicama globalizacije, na koje učesnici nisu morali da putuju (a neki baš to najviše vole), dala je priliku da njihov identitet preuzme "slučajni partner", jedan od onih, koji su došli da dožive predstavu, ili bar poruku, a ne da je prenesu. U ovoj mehanici je dozvoljeno i malo se poigrati:rekoše da je jedna priča izmišljena, zbog podsticanja pažnje publike, okupirane strašnim istinama...
Stručnjak za najdublju bušotinu na svetu iz Jakutska, lekar koji leči hronični bol, izbeglica iz Severne Afrike, ostavljena na Samosu u očekivanju azila, zastupnik dobrovoljnog istrebljenja ljudi za dobrobit planete, advokat koji se bori za pravdu ratnih zločinaca na međunarodnim krivičnim sudovima... Dobili su beogradsko telo, lice i glas kome se nisu nadali - aktera predstave "Konferencija odsutnih", koji je i sam pozorišno neprisutan. I to zbog odsustva scenskih veština da pokaže, doživi i prenese emociju, što se postiže procesom stvaranja predstave, koji se postupkom "Rimini protokola", kao i prisustvo i razmena, dve najvažnije pozorišne tajne, negira.
Mladež se lepo zabavljala, i njihovi drugari u publici. Predugo je trajalo.