DUČIĆ UZVISIO LJUBAV I SREĆU: U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti obeležen vek i po od rođenja velikog srpskog pesnika
SREĆA je Dučiću put do slave i život u slavi. A ljubav je Dučiću put do žene, do njenih čari koje su jedinstvene, kakvih drugde nema, jer je žena ljubav iznad svih ljubavi ali i zabluda iznad svih zabluda ako je ljubav neostvarena, kao što biva u svemu što je mistično, nedosegnuto i smaštano.
Nemamo još jednog pesnika u srpskoj književnosti koji je u svojim esejima toliko nijansirao doživljaj sreće, ljubavi i drugih čovekovih oduševljenja svetom. Zato je Dučić ime za pokazivanje svima.
Ovo je rekao akademik Miro Vuksanović na jučerašnjem skupu u SANU posvećenom obeležavanju veka i po od rođenja velikog pesnika.
U lirskim i filozofskim esejima "Gradovi i himere", "Jutra sa Leutara" i "Blago cara Radovana", Dučić je razmišljao o sreći kao proizvodu mišljenja i umišljaja, da sama po sebi i ne postoji, da je uzaludan posao ako se traži u dragocenostima i bogatstvu.
- Stari Grci govorili su da je "Diogen srećniji od Aleksandra, jer mu ovaj silnik niti može što dati, niti šta oduzeti", jer je, piše Dučić dok svoje misli razvija, sukobljava i poravnava, čovek nastao da ostvari cilj koji je nerazdvojiv od sudbine, da uspostavlja odnos između onog što može i onog što hoće. Dučić navodi primere u nizovima, u velikom vremenskom i saznajnom rasponu, traži i nudi, nije izričit u zaključivanju, jer je sreća pojam različit sam po sebi, umnožen u onoliko primeraka koliko ima ljudi. Zato je Dučićeva filozofija sreće i originalna i podeljena sa Sokratom, Aristotelom, Senekom i njihovim planetarno poznatim nastavljačima - rekao je Vuksanović.
A kada je pisao o ljubavi, Dučić je podsećao na verovanja "da ljubav pomućuje zdrav razum", da se "žena može samo voleti ili ne voleti, da se ne daje razumeti", da zaljubljeni "žive u opsesijama i u poluludilu".
- Niko u srpskoj literaturi nije kao Jovan Dučić na umetnički način uzvisio pojam sreće i ljubavi, niko kao on nije našao pun smisao sreće i ljubavi u čoveku koji voli ženu i u ženi koja voli čoveka. To nije malo dostignuće iako nije celinom savremeno. Dučić je virtuoz svog doba i tako ga treba čitati. Jedan među svojima. Majstor svoga posla - objasnio je besednik.
Podsećajući da je Dučić bio pesnik sa velikim uspehom i čovek sa bogatim životom, zbog čega su mnogi o njemu širili anegdote ljubomore i zavisti, Vuksanović je istakao:
- Morao sam da pomenem kako su u poslednjih sto godina pokušavali da Dučiću oštete zvanje "princ srpskih pesnika", da ga proglase za izdajicu mada je malo takvih vernika svom narodu i jeziku tog naroda, da mu brane da počine po testamentarnoj želji, nemarni i kad tako nisu morali, pa bi možda i danas bio u amerikanskoj daljini da nije bilo Branka koji je dao da se podigne trebinjska zadužbina, gračanička i saborna, za smiraj Pesniku čiju godinu rođenja još nismo besprigovorno utvrdili, čiju kuću rođenja nismo ni sačuvali ni mesto gde je bila pouzdano pogodili. Pesnik je sve to namerno skrajnjivao. Hteo je da večno ostane mlad i lep.
Izabrane Dučićeve tekstove govorili su Andrea Obradović i Dragan Vučelić.
ŠESTI JUBILEJ
SRPSKA akademija nauka i umetnosti šesti put zaredom posvećuje godinu jubilejima svojih najuglednijih članova. Dosad je takva počast ukazana Jovanu Cvijiću, Stojanu Novakoviću, Mihailu Petroviću Alasu, Slobodanu Jovanoviću i Vladanu Đorđeviću. Ova godina posvećena je Dučiću, a program obuhvata naučni skup sa zbornikom, knjigu na srpskom i engleskom jeziku, izložbu sa katalogom, svečanu akademiju i tematske skupove.