POZORIŠNA KRITIKA: Granice duše

Dok se bečka gospoda zabavlja beskrajno, ne brigajući za egzistenciju, uporno gledamo njihove "selfije" na filmskom platnu, okačenom na sceni.

Trenutak ostaje zabeležen, a plava scena kao da asocira na stari efekat "hroma ki", kada se na toj boji može odslikati bilo šta, da izgleda realistično. Dok se likovi Artura Šniclera (1862-1931) erotomanski premeću i traže svoj ego, odslikan u tuđim zavidljivim očima, mesta, na kojima se nalaze, prelepi pejzaži i dekadencija u prostoru govore o njima mnogo više od plave scene (scenograf Branko Hojnik).

Fridrih Hofrajter (Vojin Ćetković) igra igru polova sa svojom lepom ženom Genijom (Marija Vicković). Iako je o međusobnim prebacivanjima zbog bračnih prevara reč, njihova energija je, u stvari, usmerena ka pokazivanju sopstvene ispunjenosti i intrigantnog života drugima, u kojima se ogledaju. Ta frivolnost će, na kraju, u dvoboju sa Hofrajterom, koštati života mladog Ota (Aleksej Bjelogrlić) i uništiti njegovu majku, slavnu glumicu Anu Majnhold-Ajgner (Svetlana Bojković). Sloj po sloj, "ljušti" se gospodstvo, a izbija razvrat u slučaju Adele (Milena Vasić) i njenog muža Natera (Srđan Timarov)... Beskrajno pati, ali i uživa u tome mlada Erna (Tamara Šustić), a raskalašnu igru predvodi Doktor Fon Ajgner, muž glumičin, zgađen životom (Irfan Mensur)...

Gospođa Vaj (Milica Mihajlović) i Doktor Franc Mauer (Petar Benčina) likovi su, koji su i učesnici, ali i posmatrači događanja. Crveni automobil, znak industrijalizacije, valjda, koja je dekadenciju podigla na kub, nepotrebno se šepuri plavom scenom, dok prekrasan kostim Lane Cvijanović i Marije Marković Milojev ima potencijal dramske uloge, toliko boji lik, da otkrijemo Šniclerove slojeve psihološkog u društvenim konvencijama...

Marko Manojlović "Široku zemlju" Artura Šniclera prikazuje kao "Vrt uživanja", Hijeronimusa Boša, koji je sve, osim uživanja. Smrt mu daje morbidnost, sve se vraća na staro, na ogoljene instinkte i pokazivanje spoljnih efekata, fotografija, histerične veselosti, lažnih ljubavi, nepostojećeg braka, pokazivanja moći, kroz bahanalije, dok uvek preteća katastrofa najavljuje svoj dolazak...

Pozorište nas odvodi tamo, gde treba da budemo, da bismo saznali nešto o sebi. Istini za volju, uprkos univerzalnim porukama, koje svako veliko delo nosi, ova tema je danas i ovde nama poprilično daleka.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici