BANKAR I UMETNIČKA DINASTIJA: U kući na Senjaku Jelena Kršić i Nikola Žigon otvorili atelje za posetioce

Njena izložba "Superpozicija svih mogućnosti" se, kako kaže, poigrava našim shvatanjem realnosti, a smestila je u sopstveni atelje, u kući koju, kao i život, deli sa slikarem Nikolom Žigonom.

Kuća se nalazi u Kuršumlijskoj ulici, na beogradskom Senjaku i sazidao ju je Nikolin deda po majci, koji je bio predratni bankar.

- Želeo je da ga bar Nikola profesionalno nasledi, da bude ekonomista, ali mu se to nije ostvarilo, pa su svi koji su živeli ovde bili umetnici - objašnjava sagovornica, koja se svojim pozivom uklopila u tu porodičnu sliku.

- Nikolina mama Jelena je bila glumica, tetka Božana - kostimograf, tetka Svetlana - pijanista, otac Stevo Žigon - glumac i reditelj. Nikola je slikar, a njegova sestra Ivana glumica. Tako da je jedan bankar napravio kuću za umetnike, u kojoj smo mi sada smestili i otvoreni atelje - galeriju.

Ciklus radova čiji je naziv "pozajmljen" iz kvantne fizike, otpočela je, pre nego što su se zbog pandemije korone porodično vratili iz Nemačke. I to u Minhenu, u blizini instituta sa imenom Maksa Planka, koji je imenovao kvant. Kako je dobila ponudu da ga izloži u Kini, odlučila je da ga, dok se ne steknu epidemiološki uslovi za to gostovanje, prvo predstavi domaćoj publici, i to u domaćoj atmosferi.

- "Superpozicija svih mogućnosti" je objašnjenje kvatnih fizičara da čestica (foton, kvant) istovremeno egzistira i kao talas (energija) i kao čestica (materija) - priča umetnica koja za sebe kaže da je pasionirani čitalac naučnih radova. - Taj termin predstavlja i stanje u kome su sadržana stanja svih mogućih realnosti, a matematički je proračunato da za sada, postoji 11 paralelnih realnosti.

Dodirnu tačku kvante fizike i umetnosti, sagovornica pre svega vidi u ideji da realnost zavisi od posmatrača:

- Umetnici, inače, stvaraju čitave realne svetove, a kvantna fizika nam govori da i svaki čovek kreira svoju realnost. Nesvesno, mi sve vreme stvaramo svoju realnost, koja zavisi od uverenja stečenih kroz život, kako kolektivih, jer pripadamo jednom društvu, narodu, porodici, tako i individualnih. Namera mi je bila da pokažem, da kada bismo bili oslobođeni svih verovanja, mogli bismo da se igramo realnostima.

Važnu ulogu na postavci poverila je zato jednom zecu, koji u sebi može da nosi svu simboliku koju je zec imao kroz istoriju civilizacije, a može da bude i šta god poželi.

Tu je i skulptura tigra nazvana "A šta ako mogu da budem tigar".

- Sebi sam pustila slobodu da koristim različite tehnike, pristupe, izraze, što mi je dalo neverovatan osećaj ushićenja - kaže umetnica čiju postavku čine skulpture, slike, kolaži, crteži. - Najviše sebe doživljavam kao vajara. Fantastično mi je to stvaranje u tri dimenzije, osećam ga iz stomaka. Ali volim i crtež i kolaž, tako da sebe smatram i vizuelnim umetnikom. Bavila sam se i fotografijom, interesovao me i film, čak sam napisala i roman. Interesuje me virtuelna umetnost, ali volim i kada su mi ruke u blatu i glini, i da radim sa brusilicom. Da koristim materijale kod kojih se osećaju zvukovi, kod kojih je važan dodir, gde su sva čula uključena.

I dok je čitava likovna scena u svetu trenutno na "čekanju", a umetnici nisu ni na kakvom dobitku time što je sve prešlo na internet ("Tržište se raslojava na supergobatu grupu ljudi okruženu savetnicima i kustosima, koji idu iz centra u centar, a sa druge strane nestaje srednja klasa"), naša sagovornica i njen umetnički i životni saputnik odlučili su se da u prostor u kome stvaraju i koji nosi njihovu specifičnu, ličnu energiju, puste publiku.

- U momentu kada se sve zatvara, ovo predstavlja jedno otvaranje, koje je bitno da bi se povratile veze među ljudima - zaključuje Jelena Kršić.

Muzej Steve i Jelene Žigon

IZLOŽBA Jelene Kršić je otvorena od 18 do 22 časova, a poseta može i da se zakaže. U istom prostoru, u toku oktobra, radove će predstaviti i njen suprug, slikar Nikola Žigon. Tokom trajanja te izložne, u delu kuće koji koristi njegova sestra Ivana, moći će da se obiđe još jedna porodična postavka. Reč je o svojevrsnom muzeju, u znak sećanja na njihove roditelje Stevu i Jelenu, koji su zadužili ovdašnju istoriju pozorišta druge polovine 20. veka.

Ljudske vrline

TEHNOLOGIJA je korisna, ali ne treba zaboravljati ljudskost, emociju, poštenje i druge vrline ljudskog bića koje su prevashodno bitne - ističe sagovornica. - Meni je važan kontakt s prirodom i ruralna sredina mi je inspirativna. Postoje teoretičari koji tvrde da će ljudi otići u transhumanizam, ali intuitivno verujem da to neće biti tako, jer smo kao bića suptilnije sazdani. I danas se ljudima ugrađuju veštački kukovi, zubi..., pa nisu dehumanizovani. Mislim da će u budućnosti tehnologija ipak služiti čoveku.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici