KADA ČITAV ŽIVOT KRENE IZ POČETKA: Ekipa "Novosti" na izvođenju novog komada pisca Erika Emanuela Šmita u Madlenijanumu

Da li je, ipak, sve zadato i nema "popravnog" ili je trebalo da nam se desi, baš onako kako se i dogodilo?

Ovakva pitanja i dileme postavlja, verovatno, sebi svaki čovek, ali i poznati savremeni francuski pisac Erik Emanuel Šmit u komadu "Da krenemo ispočetka": premijera se našla na repertoaru Madlenijanuma, a reditelj je Andrea Ada Lazić.

Glavni junak, Aleksandar (u izvođenju Slavka Štimca) dobija priliku da se "teleportuje" u prošlost i stavi na ispit varljivost svojih uverenja. Susreće se sa samim sobom, ali tridesetak godina mlađim (Ljubomir Bulajić) i to u trenucima od presudnog značaja za dalju sudbinu. Ponovo je u prilici da vidi stare ljubavi (Tamara Aleksić i Lana Karaklajić), devojčicu čija ga je bolest motivisala za studije medicine (Nadežda Jakovljević i Natalija Vlahović), pa i voljenu baku Lu u interpretaciji neodoljivo šarmantne Branke Petrić.

Ovi susreti, danas vremešnom nobelovcu, ostavljaju nedoumicu da li postoji "čista" istina, ili u sećanjima ona proizilazi iz naknadnog, stečenog iskustva.

Rediteljka Ada Lazić već je radila dva Šmitova komada ("Tektoniku osećanja" u Šapcu i "Ajnštajnovu izdaju" u Teatru "Vuk"), a o razlozima zbog kojih se vraća istom piscu kaže:

- Na vrlo jednostavan način Šmit preispituje najvažnije stvari u životu, one o kojima mislimo ili "ne smemo" da mislimo... Sviđa mi se što nikada u svojim komadima ne zauzima stav, već postavlja pitanja na koja svako od nas donosi zaključke i odgovore. Na filozofski način bavi se izuzetno emotivnim, životnim temama. A meni je kao reditelju, emocija najvažnija.

Na našu radoznalost do kakvih je odgovora ona, lično, dolazila, Ada odgovara:

- Stalno razmišljam na tu temu, da li uopšte možemo da promenimo tok svog života i sudbine, ili je sve već zacrtano. I da smo uradili nešto drugačije, da li bismo opet došli u istu završnu tačku? Dopada mi se što komad daje nadu - šta god radili, kojim god putem išli, na kraju ispadne onako kako treba. Nije toliko važno šta preduzimamo i kakve odluke donosimo, nego kako se na kraju s tim nosimo i osećamo. Naš put nas uvek nađe.

Zanimljivo je što je i ansambl predstave, pa i samu rediteljku, "našao put" onda kad je trebalo - a ne kad su oni naumili. Uoči planirane premijere (u junu) glavni glumac je dobio koronu, pa je izvođenje odloženo za jesen. Slučajnost (ili sudbina) htela je da na početku proba Ada Lazić bude trudnica, a na trećoj reprizi već će biti majka!

- Moja je dvanaesta premijera i najosobeniji proces rada. Sve su mi emocije pomešane i, nekako, ova predstava mi se čini nežnija od svih koje sam radila. Stalno sam imala suze u očima, valjda i zbog mog stanja i osećaja da nisam sama... I na sceni i iza nje, svi su mi mnogo pomogli. Sudbinski se namestilo da premijera bude tri dana pred moj porođaj. Da se završi jedan deo života i da - počnem ispočetka. Eto, naš put nas, zaista, uvek nađe. Treba samo imati poverenja: u sebe, u univerzum i, posebno, u intuiciju. 

PLANULE ULAZNICE

U EKIPI nove predstave Madlenijanuma su i prevodilac Nikola Bjelić, dramaturg Dragana Bošković, scenograf Nikola Nikolić, dok je za scenski pokret bio zadužen Ivan Klemenc.

Za ovaj naslov vladalo je veliko intresovanje i pre premijere, pa je većina ulaznica već rasprodata za prve reprize - 8. oktobra i 2. novembra.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici