SAN O LAKOJ ZARADI: Mladen Kovačević o filmu "Srećna nova, Jivu", koji otvara "Sedam veličanstvenih"

- "Srećna nova, Jivu" je intiman film o svakodnevici kineskih radnika u kome smo se trudili da izbegnemo i kuriozitete, i stereotipe, i spektakl, a okruženje novogodišnjih fabrika prvenstveno omogućuje direktniju emotivnu vezu gledaoca sa vrlo ličnim pričama, kroz koje upoznajemo jednu običnu savremenu Kinu - kaže, za "Novosti", Mladen Kovačević.

Po njegovim rečima u filmu preovladava melanholična atmosfera, a ona potiče od toga što u fabrike Jivua ljudi dolaze iz najudaljenijih delova Kine, i svima neko ili nešto nedostaje - porodica, prijatelji, rodni grad.

- Stvara se utisak da su svi tu privremeno, jer neko će se pomeriti u drugu fabriku, neko vratiti u rodno mesto. Kod mladih se oseća čežnja za boljom budućnošću, svi maštaju o poslovima koji su van tih fabrika.

Pripremajući i snimajući svoj dokumentarac reditelj je dosta vremena proveo u ovom kineskom gradu. Na pitanje kakvi su njegovi junaci, odgovara:

- Oseća se veliki generacijski jaz. Sve je manje mladih ljudi kojima je dovoljno da budu deo radničke klase, da rade u fabrikama, da tu provedu čitav životni vek, što je za starije generacije bilo normalno. Mlade generacije, "milenijalci", iste su kao i na svim drugim mestima, to je kapitalističko-potrošačko društvo, gledaju da žive što lagodnije, da na što lakši način dođu do zarade, da putuju, svi pokreću neke biznise.

Kovačević dodaje da su, prema nekim izvorima, oko 300 miliona Kineza ekonomski migranti unutar Kine, koji menjaju poslove, u stalnoj potrazi za onima koji njima odgovaraju.

- U toj zemlji postoji veliki broj industrijskih gradova u kojima uglavnom dominira jedna vrsta industrije, a plate između tih centara su veoma različite. Tokom priprema filma i naše prve posete jednoj fabrici u Jivuu videli smo oglas za nova radna mesta na ulaznoj kapiji. Raspon plata se kretao od 600 evra do 1.800 evra za one poslove koji uključuju upravljanje nekim kompleksnijim mašinama. U kasnijem razgovoru sa vlasnicima tih fabrika čuo sam da u Jivuu ne postoji niko ko bi radio za manje od tih 600 evra.

Reditelj napominje da radnici u Jivuu ipak ne žive u luksuzu, već uglavnom po kolektivnim spavaonicima, gledajući da uštede novac.

- Ali istovremeno, mladi najviše, šetaju po fabrici sa najnovijim "ajfonima", što baš i ne vidite kod radničke klase u Srbiji. Bizarnost globalizma je to što Kinezi proizvode te telefone, onda ih šalju u Ameriku, pa ponovo uvoze u zemlju i kupuju po standardnim cenama.

Na naše pitanje da li je bilo poteškoća oko dobijanja radnih dozvola, Kovačević iskreno odgovara:

- Kina je jedna od retkih zemalja gde je prednost imati srpski pasoš. Mi smo jedna od svega dve-tri zemlje na svetu kojim nije potrebna viza. Što se dozvola tiče, naš film je uglavnom sniman u privatnim prostorima - spavaonicama, stanovima, fabrikama - pa je bilo važno da imamo poverenje i odobrenje vlasnika tih prostora.

Posle premijere na festivalu, "Srećna nova, Jivu" imaće i bioskopsku distribuciju u Srbiji. Film očekuje i premijera na nekom festivalu u Kini, a onda, naravno, posebne projekcije u gradu Jivu.

PRODUKCIJA

FILM "Srećna nova, Jivu" svetsku premijeru je imao na Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu, a nedavno je proglašen za najbolji dokumentarni film na 26. Sarajevo film festivalu. Film je realizovan u okviru produkcije "Horopter". Montažu potpisuje Jelena Maksimović, a direktor fotografije je Marko Milovanović. Kompozitor je Olof Dreijer iz poznatog švedskog elektronskog dua The Knife.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici