SVIM SRCEM VEČERAS SVIRAMO ZA TASU! Članovi Beogradske filharmonije opraštaju se od svog dugogodišnjeg direktora

Baš kao i u srca svojih filharmoničara koji će večeras u Kolarčevoj zadužbini, svi do jednog, svim srcem svirati Šostakoviča samo za njega, svog voljenog direktora.

"Uvek ćemo te se sećati. Tvoja BGF i tvoj Gabriel", upisao je u istu Knjigu maestro Felc, šef-dirigent orkestra koji već godinama i sam voli i sa uspehom vodi, došavši u zgradu BGF vidno potresen, tik pred jučerašnju probu.

- Nema reči kojima bi se mogao opisati ovaj šok i gubitak - rekao nam je, sa mnogo bola u glasu Felc, na srpskom jeziku koji je umnogome učio tokom dugih razgovora sa Tasovcem, dok su jedan drugome izlagali planove i ideje koje su baš uvek iznalazili načina da realizuju. - Prvi put da prosto ne vidim način, ne znam kako ćemo i kuda ići dalje bez Ivana. Bio je apsolutno najvažnija osoba za sve nas, za orkestar u celini, uvek tu, kao nekakvo sunce, figura koja zrači svetlošću i vodi nas. I kao umetnik i kao slušalac i kao ruski đak, voleo je program našeg današnjeg dugo iščekivanog koncerta, voleće i slušati i ovaj naš nastup siguran sam, gde god bio. Sviraćemo na početku kratki valcer iz Šostakovičeve Džez svite br. 2, posebno i samo za Ivana.

"Veliki gubitak za kulturu u Srbiji" upisao je, takođe među prvima, u Knjigu žalosti solo kontrabasista Ljubinko Lazić, koji je u Filharmoniji već petnaest godina, i čija su osećanja pred večerašnji nastup, baš kao i svih filharmoničara, posve izmešana i bremenita bolom. No, jedno je posve sigurno - "Tasina fabrika pozitivne energije" radiće večeras sa više ljubavi no ikada pre, i svirati samo za jednog čoveka. Onoga, koji ih je sve odabrao i primio, poštovao njihov dar i zalaganje, podržavao ih i vodio - i doveo do svetskog uspeha, uzdigavši Beogradsku filharmoniju do nivoa jednog od najprepoznatljivijih naših brendova, orkestra koji nas dostojno predstavlja u svetu, i u koji najveća imena iz tog sveta sa radošću dolaze.

- Ima neke simbolike u tom programu koji sviramo večeras, sa uvek aktuelnom Desetom simfonijom Dmitrija Šostakoviča koja u sebi krije otpor kompozitora diktaturi, brigu i nadu u bolje dane... - naveo je Lazić.

Solo klarinetista BGF Ognjen Popović, polovinom života i gotovo dvodecenijskom karijerom vezan je uz Ivana Tasovca i Filharmoniju, u koju je ušao odmah po povratku sa studija u Nemačkoj.

- Dvadeset godina delili smo sa njim sve uspehe, nekad veće a nekad manje, i profesionalni život muzičara, odkako se pre dvadesetak godina našao da dočeka i okupi nas mlade, podrži nas i prigrli - govori Popović. - Tokom te dve decenije mog umetničkog i filharmoničarskog života, Ivan i ja, svi mi, zajedno smo sazrevali, a podržavao me je i pomagao i u mojim individualnim idejama i projektima. U istoriji Filharmonije nije postojao takav čovek, to je mnogo više od profesionalne saradnje, od nas je stvorio veliku porodicu a mi smo se ponosili celim timom i našom Filharmonijom, od koje je opet on napravio možda najprestižniji srpski brend, orkestar velikog ugleda. Ivan je bio čovek posebne energije koji je imao svoju priču i bio potpuno originalan, jedinstven i neponovljiv, nezamenjiv. Imao je osobenu magiju, znao kako da vodi našu kuću, a vreme koje smo proveli zajedno zauvek ostaje u najlepšem sećanju. Hvala mu za sve, svi ćemo se sa ponosom sećati njegovih dostignuća i truditi se da nastavimo njegovu priču i misiju.

Prvi čelista BGF Aleksandar Latković, takođe veteran "Tasovčeve filharmonije", ističe da je tokom prvih dvanaestak godina kao direktor Ivan pokrenuo stvari od nule i uprkos svemu i svima - postigao nemoguće:

- Kada je postao ministar, baš svima je postalo jasno da Filharmonija funkcioniše besprekorno jer je upravo on sam, uprkos svojoj bučnoj spoljašnjosti i razbarušenom imidžu, uspostavio čvrstu strukturu. Kada nam se ponovo vratio, zatekao je nas iz 2001. još iskusnije, u dodatno podmlađenom sastavu, sa najboljim šefom-dirigentom Felcom. Nastavio je neumorno da radi na tome da BGF dobije koncertnu salu i novu zgradu, sa ogromnom energijom i posvećenošću, da održava dobar glas koji se sa mukom gradi a još teže ga je sačuvati. U ovoj nedelji uspeli smo da uz ogromne teškoće, otvorimo sezonu, najzad u velikom sastavu, i upravo u tom novom zamahu ostali smo zatečeni ovom vešću. Ivan se mnogo radovao večerašnjem koncertu i izvođenju Šostakoviča, njegovog Koncerta za čelo i te čuvene Desete simfonije koja je, onako moćna i mračna, valjda najprikladnija zamisliva muzika u ovom trenutku. Ako je išta prikladno, i ako treba da bude neke muzike - onda bi to simbolično i morala biti baš ova muzika, taj snažni Šostakovičev krik koji ćemo izvesti u spomen na moskovskog đaka i svog voljenog direktora.

VESIĆ: TAKVI SU VELIKI LjUDI

- BIO je originalan, duhovit, talentovan, komunikativan, nasmejan. Dao je sebi naizgled nemoguć zadatak: da narod nauči da voli klasiku. Svako drugi bi odustao. On nije. Bio je uporan. Nije birao način. Od klasike za bebe do nastupa Filharmonije na javnim mestima. I uspeo je. Kada smo prošle godine izašli iz vanrednog stanja, prvog dana došao je kod mene da me obavesti da će sa Filharmonijom da svira u parkovima i na drugim javnim mestima. Želeo je da ljudi zaborave restrikcije i da ponovo žive život punim plućima... Verovao je da muzika pripada svima. Ljudi poput njega kada god da odu, odlaze prerano - oprostio se od Tasovca zamenik gradonačelnika Goran Vesić na svom fejsbuk - profilu.

BOGOJEVIĆEVA: GUBITAK ZA MUZIKU

- ODLAZAK Tasovca je veliki gubitak za našu muziku, pre svega za Beogradsku filharmoniju i publiku, a za nas koji smo njegovi drugovi iz srednje škole - generacija je počela da se rasipa. Muzička škola "Mokranjac" je iznedrila mnoge talente, a Ivan Tasovac je svakako bio poseban. Uvek ćemo ga pamtiti kao drugačijeg, talentovanog, duhovitog i zanimljivog druga iz razreda.

POSLEDNjI POZDRAV ORKESTRA

Svaka nota ide tebi

U Beogradsku filharmoniju utkao si prvo i osnovno pravilo i naučio nas da baš sve radimo drugačije. Zato ne pišemo komemorativne tekstove, in memoriam osvrte i oproštaje, jer bi nas mnogo izgrdio. Gnušajući se forme, vaspitano neposlušan i istančano bezobrazan do krajnjih granica, zadao si takt koji smo zajednički sledili više od dvadeset godina i ostvarili mnoge snove. U inat svima i uprkos svemu!

Gotovo da nije moguće popisati sve što si ovoj instituciji dao, jer si zaslužan za ono što je suština - vera svakog člana u našu Beogradsku filharmoniju. Tako smo podizali nivo, konstantno prebacivali lestvicu, slavili pobede i odmah nastavljali dalje ka sve višim ciljevima. Ako je trebalo da se prvo sruše zidovi oronule zgrade da bi se napravio bolji dom za muziku i muzičare, to ti nije bio ni najmanji problem. Posle manjih turneja, odmah smo išli na veće. U filharmonijski entuzijazam koji si neodoljivo širio, zaljubljivala su se sva goruća imena svetske muzičke scene i ostajala uz nas, danas veoma ponosna na sve što smo zajednički postigli. Ti ostaješ u svakom blistavom instrumentu koji oživljava u rukama muzičara, u svim partiturama, u svakoj podršci koju smo zaslužno dobijali sa svih meridijana.

Čovek je velik onoliko koliko sanja i misli veliko. A za tebe ni previše nije dovoljno. Zato si izgradio drim-tim, snažan, ujedinjen i skladan, koji te neće izneveriti i koji će da čuva ono što smo postigli. Ali, ono što je najvažnije je da idemo dalje i da nećemo zaboraviti tu ludu zabavu koju si zarazno širio. Zato, na svim koncertima koje budemo odsvirali, svaka nota ide tebi, ka našem enfant terrible koji ne može od sreće da se suzdrži, već poskakuje na svom sedištu i iznova se oduševljava velesili Beogradske filharmonije, kao da je čuje prvi put.

Svojom vizijom i nesagledivom ludošću izgradio si ono što smo danas mi. Hrabri, nepomirljivi, spremni za izazov i nove uspehe. Prošlo vreme nije prihvatljiva opcija, jer mnogo toga imamo ispred sebe.

Beogradska filharmonija se od tebe ne oprašta. Dosanjaćemo zajednički san u našoj novoj zgradi, i ne odustajemo, Taso, uprkos svemu.

Tvoja zauvek,

Beogradska filharmonija

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici