INTERVJU Sergej Polunjin: Srbi uvek prilaze otvorenog srca

Harizmatični igrač, koreograf i glumac vanserijskog talenta, zapravo, "širi dalje" ono što je njemu omogućila stipendija velikog Rudolfa Nurejeva. Da krene iz rodne Ukrajine (u kojoj mu je prvi pedagog bio otac našeg Konstatina Kostjukova) i sa samo 19 godina postane najmlađi prvak u istoriji Londonskog kraljevskog baleta. Gde god je nastupao, praćen je ovacijama: u Boljšom teatru i Pozorištu "Stanislavski" u Moskvi, Marijinskom teatru u Sankt Peterburgu, Londonskoj rojal operi, Milanskoj skali...

Ljubav Polunjina i Srbije razvijala se i tokom filma "Bela vrana" (2017) reditelja i glumca Rejfa Fajnsa. Godinu dana kasnije osnovao je Fondaciju "Sergej Polunjin", s namerom da spoji klasičan balet i savremeni ples i iškoluje mlade talente, dajući deo sopstvenih prihoda sa svetskih nastupa. Umetnik, za kojeg kažu da je savršen spoj tri baletska barda (Nižinskog, Nurejeva i Barišnjikova) s ponosom nosi i naše državljanstvo koje je stekao 2016. godine.

- Ne mogu ni da se setim koliko puta sam bio u Srbiji, svakako, mnogo. Na početku mojih dolazaka, imao sam sreće da dobijem srpsko državljanstvo što je velika odgovornost. Daje mi i mogućnost da putujem, ali i priliku da više pomognem srpskom narodu.

* Kako se osećate "kao" Srbin?

- Mislim da ovdašnji ljudi imaju puno integriteta. Volim način na koji sebe prezentuju, ponašaju se. Ako misle da rade prave stvari, ne razmišljaju o novcu. Veoma sam zahvalan što sam, zahvaljujući fondaciji, u prilici da pomognem mladim ljudima.

* Po čemu Srbiju izdvajate od drugih zemalja?

- Mnoge zemlje na prvo mesto stavljaju materijalne interese, a u Srbiji se još veruju u ideale i da vredi dati sebe ukoliko je to potrebno. U Srbiji važi: koliko se dajete, toliko će vam se uzvratiti. Ni više, ni manje od toga. Takođe, mislim da je još slobodna zemlja, da nikom previše ne pripada - ni Istoku ni Zapadu. Nekako je u sredini. Ne traži vize, što je odlično i za mene i za različite umetnike s kojim sarađujem u svetu. U prilici su da kad god požele dođu ovde, stvaraju. Nemaju problem sa ulaskom u zemlju, što je u drugim državama gotovo nemoguće.

* Šta mislite o našim umetnicima?

- Imao sam susrete sa nekima od njih, kao što su Dejan Kolarov i Tatjana Tatić. Izdvojio bih posebno i kompozitora "Hazarskog rečnika" i "Sedam smrtnih grehova". Miroslav Bako je svetska klasa! Reč je o veoma dobrim ljudima, ludačkog talenta, koji naporno rade. Sa nekima sam postao prijatelj, jer ovde ljudi uvek prilaze otvorenog srca.

* Kad ste osnovali fondaciju izjavili ste da će Srbija biti njen važan deo?

- I pre toga verovao sam u saradnju među zemljama, a Srbija i Rusija zauzimaju posebno mesto. Želeo sam da podržim mlade talente, ali u isto vreme i ovdašnju kulturu i kreativnost. Na dobrim su temeljima. U prošlosti ste imali mnogo značajnih imena koja su stvarala istoriju. Neki od njih su i dalje živi. U prilici sam da njihove ideje prenesem svetu, a sa tim i srpsku kulturu.

* Kakav je umetnički nivo ovdašnjih igrača?

- Nisam mnogo toga video, ali ljudi s kojim sam sarađivao su vrhunski. Želeo bih da vidim više izvođača i predstava. Za umetnost igre je kreativnost od presudnog značaja.

* Da li je za igrača važnija tehnika ili imaginacija?

- U baletu, pogotovo, u početku je izuzetno bitno izgraditi moćnu tehniku: devet godina u školi vam daje bazu za dalje istraživanje i usavršavanje. Takva osnova kasnije igraču omogućuje slobodu uz poštovanje pravila. To je i preduslov i način da umetnik "raste". S takvom bazom, može se sve postići.

* Da li je to razlog što su ruski baletski igrači i dalje neprevaziđeni u svetu?

- Mislim da je ruska škola Vaganova izuzetna. Ima snažan uticaj u svetu, na njoj se zasniva i ukrajinska škola baleta, pa i srpska. Kasnije u životu sve od vas zavisi.

* Slavni prethodnik Rudolf Nurejev vas je inspirisao da osnujete fondaciju?

- Novac koji je ostavio Fondaciji dao mi je mogućnost da studiram. Ne bih mogao sebi priuštio da nije bilo njegove Fondacije. Pružila mi je važno obrazovanje, a s njim mogućnost da napredujem i postanem ovo šta sam danas.

* Gde je danas baletska umetnost, i klasična i moderna?

- Moderan balet je onaj koji vam priča priču, stvara koreografiju. Ipak, mora se sačuvati klasičan korak. Mnogi savremeni igrači smatraju da ih modernim čini različit stil, ali da bi klasičan postao moderan, ne morate promeniti korak. To vam je kao s pismom, ne menjate slova kojima pišete, već tempo... U klasici je sadržan kompletan alfabet. To je fantastično, ne treba da izmišljate "hijeroglife". Način na koji sklapate "slova", stvara drugačiju modu i umetnost. Lično, volim da kombinujem. Tako napredujem.

* Imate li omiljenu ulogu i naslov?

- Volim "Žizelu" i to sjajni, drugi čin. Prvi manje-više, ali drugi je savršen, divnih boja i raspoloženja. Gotovo u gotskom stilu. Suptilan, a snažan.

* Kad ćemo vas ponovo videti u Beogradu?

- Zavisi od toga koliko sam ovde potreban. Nastaviće se moja saradnja sa Narodnim pozorištem i u narednim godinama, volim da se susrećem sa ovdašnjim ljudima.

UJEDINjENE ZEMLjE SVETA

NA našu radoznalost šta predstavlja istetovirano srce na njegovom licu, Polunjin je odgovorio:

- Ujedinjene zemlje sveta. Simbol je njihovog međusobnog povezivanja: balet je dobar način da ih drži "na okupu", njegov jezik svi razumeju.