INTERVJU Nataša Drakulić, autorka romana "Dara iz Jasenovca": Duše žrtava zaslužuju mir

- Bilo je mnogo lakše jer sam već imala scenario, film, gomilu spremljenih materijala, znala sam karakterizacije likova i pre nego što sam počela da pišem scenario - kaže nam Nataša Drakulić.

- Sada sam dobila priliku da sve to i napišem detaljnije.

Koliko je teško u literarnom smislu pretvoriti scenario u knjigu?

- Iskreno, s obzirom da prvi put radim nešto ovako - bilo je teško. Scenario vidite u slikama a ovo nije puki opis te slike i prekucani dijalog. Tu su i opisi emotivnih stanja svakog junaka, njihovog straha koji sad treba i da se opiše. Ima mnogo novoga u knjizi, od srca sam se trudila oko svih likova, među kojima je najviše jasenovačkih žrtava. Pokušala sam da predstavim kakvi su bili pre nego što su dovedeni na mesto odakle povratka nema i neće biti. Prihod od knjige ide Udruženju preživelih logoraša. Pre neki dan sam bila da ih posetim i odnesem knjige i drago mi je što ih je to učinilo srećnim, mnogo su bola pretrpeli u životu.

Izjavili ste da ćete u slučaju drugog izdanja uneti izmene?

- Otvaraju mi se neke ideje za dopune ali još je rano govoriti o tome. Da sačekamo prvo da vidimo odjek knjige ovakve kakava jeste sada i da napravimo promociju.

Koliko vam je bilo teško da ponovo proživljavate tešku sudbinu našeg naroda, budući da ste i sami preživeli "Oluju", progon našeg naroda?

- Naravno da je teško, svaki put kopate po živim ranama ali istovremeno osetim i neko olakšanje što smo uspeli da snimimo ovaj film.

I vi ste bili mladi kad se dogodila "Oluja". Koliko ste sebe uneli u lik malene Dare?

- Imala sam slično godina kada je počeo rat u Hrvatskoj 1991. godine. Kao i njoj dugo nisam mogla da shvatim šta se dešava i šta se odjednom promenilo. A onda su počeli da ginu ljudi koje poznaješ ni krivi i dužni, stizale su izbeglice iz hrvatskih gradova bez igde ičega a onda sam 1995. i sama postala izbeglica i krenula putem neizvesnosti. Tako da, ima me mnogo u liku Dare.

Zašto je važno sećanje na genocid u Jasenovcu?

- Da nam se to stradanje nikad više ne bi ponovilo. I rat 1991. i "Oluja" posledice su kolektivnog zaborava. Važno je i zbog svih žrtava koje su ubijane i umrle u najstravičnijim mukama. Njihove duše zaslužuju mir.

Da li su vam smetale kritike i negativni komentari o filmu?

- Priča o srpskim žrtvama u Jasenovcu je problematična zato što je istinita. I moramo se boriti da se ta istina što više čuje. Mnogi hrvatski istoričari rade na ozbiljnim revizijama i smanjenju broja žrtava ali i kod nas ima takvih. Nikad ali nikad mi neće biti jasni ljudi koji se Boga ne boje. Zato mi ne smetaju kritike pogotovo ne one dirigovane kao Vajsbergova.

Da li ćete posle ovog iskustva u literaturi pretočiti još neki vaš scenario u knjigu?

- Mislim da neću. Već godinama postoji ideja i ponuda da izdamo strip "Ubice mog oca". To bih možda volela jednom da uradim jer u karijeri još samo stripove nisam pisala.

SERIJA

PROMOCIJA knjige najverovatnije će biti održana tokom Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Serija "Dara iz Jasenovca" biće završena u januaru, a film će početkom novembra biti prikazan na filmskom festivalu u Izraelu.

KRICI DIRIGOVANO UTIŠAVANI

DUŽNI smo večno sećanje svim jasenovačkim mučenicima, žrtvama genocida počinjenog od strane ustaškog režima Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima. Njihovi krici su decenijama bili dirigovano utišavani. Ne možemo ni mi kao narod dalje ako gazimo po svojim svetinjama, a svaka osoba koja je stradala tamo je naša svetinja - napisao je u tekstu o knjizi režiser istoimenog filma Predrag Gaga Antonijević.