PRIČA O NEUNIŠTIVOSTI DUHA - OD KROMPIRA: Radovi Dragana Despotovića, poznatog po slikanju vinom, izlagani u Amsterdamu i Zundertu (FOTO)

U Srbiji, gde se vratio posle višegodišnjeg života i rada u Holandiji, znaju ga uglavnom po vinu (zbog vinarela, koje najčešće radi domaćim "prokupcem"), a u zemlji najznamenitijeg svetskog ekspresioniste, prema radovima na tragu njegovog genija.

- Vinarele sam počeo da radim otkako se moj brat od strica bavi vinarstvom, pa sam se tako i uključio u festival Udruženja vinara "Šumadija", koji se tradicionalno održava u Topoli, uz izložbu "Umetnost i vino" - priča, za "Novosti", Despotović koji je ove godine, upravo tu predstavio svoju verziju Van Gogovih vinograda, a celu postavku, tokom avgusta i septembra ugostio u svom beogradskom ateljeu - galeriji "Despot art".

Pandemija korone osujetila je nameru da u istom prostoru napravi umetničku razmenu sa Holandijom, u kojoj je od 2011. do sada čak četiri puta realizovao svoj do sada najpoznatiji projekat - "Ljudi koji jedu krompir", nastao na osnovu remek-
- dela iz Van Gogove prve, tamne faze.

- Sve je započelo tako što sam se kroz istraživanje različith materijala, bavio i razmišljanjima o duhovnoj transformaciji i idejom da sve što je materijalno nije trajno - objašnjava autor ideju dela u kome su "Ljudi koji jedu krompir" predstavljeni metalnom konstrukcijom sa nanizanim krompirima, koji tokom jednogodišnjeg trajanja projekta, trunu i propadaju.

- Duh je trajniji, odnosno neuništiv. Sa te strane sam posmatrao materiju i želeo da njome ispričam priču o duhovnosti. Van Gog je stvorio fantastičan opus, na kome sada zarađuju milione razne institucije i cela država Holandija, a prodao je samo jednu sliku. Taj čovek je ostavio ogromno materijalno bogatstvo, a potpuno neshvaćen je otišao sa ovoga sveta.

Razlog što je ideju o propadljivosti materijalnog sveta izrazio polazeći od dela likovnog gorostasa jeste i to što je tada živeo u mestu Best, na samo četrdesetak kilometara od Zunberta u kome se Van Gog rodio, tačnije dvadesetak od Nuena, gde je uradio "Ljude koji jedu krompir". Radio je kao docent u Brojgelovom institutu, a razgovori sa studentima uticali su na još jednu stvar važnu za nastanak ove instalacije:

- Provociralo me što savremena konceptualna umetnost od običnog posmatrača traži da bude vrstan poznavalac istorije umetnosti i mnogo čega još, ulazeći u zavrzlame, pa sam hteo da napravim koncept koji bi bio na prvu loptu čitljiv, a istovremeno imao i svoju slojevitost. Kroz priču sa studentima na tu temu rodila se ideja o "Ljudima koji jedu krompir" - od krompira.

Prvi put je rad izložio na jednoj manifestaciji u provinciji Zeland, na osamdeset lokacija, između kojih je bilo 40 kilometara, a postavka se obilazila biciklima. Posle dobrih kritika i prijema publike, posle godinu dana, koncept je ponudio direktoru muzeja iz Van Gogovog rodnog mesta i pozvali su ga da ga realizuje, živeći dva meseca u apartmanu za umetnike, nameštenom kao čuvena Van Gogova "Soba", u neposrednoj blizini crkve u kojoj je njegov otac bio sveštenik:

- Bio je neverovatan doživljaj boraviti u tom prostoru u kome se on nekada kretao, živeo.

Zbog velikog interesovanja, još u toku nastanka dela, izložba je otvorena na Van Gogov rođendan, uz prisustvo Vilijema Vinsenta van Goga, jedinog živog naslednika, unuka njegovog brata Tea. U Zundertu je imao i sponzora koji je mu je obezbedio različite boje krompira - crveni, zeleni, žuti...

I ova, kao i ostale postavke iz ovog projekta, nastavljaju život bez publike, jer se proces truljenja krompira na žičanoj konstrukciji dokumentuje fotografijama, a najbolja dokumentacija, od koje je nastala cela knjiga, prati treći rad iz serije, realizovan u prostoru jednog autorovog holandskog prijatelja. Tu je nastao i video rad koji upravo namerava da ponudi nekim ustanovama kulture.

Po pozivu, četvrti put je realizovao ovaj projekat u Leuvardenu, gradu u provinciji Frizland (proizvodi najviše krompira u Holandiji), pre tri godine kada je bio Evropska prestonica kulture. U međuvremenu, 2015. kontaktirali su sa njim iz Van Gogovog muzeja u Amsterdamu, tražeći fotografije ovog dela kako bi ga uključili u video-instalaciju "Uticaj Van Goga na savremene umetnike", koja je posle rekonstrukcije više od godinu dana bila deo postavke, a predstavila je i stvaraoce kakav je Roj Lihtenštajan, ali i mnoge druge.

Trenutno, ovaj umetnik privodi kraju rad na asamblažu - skulpturi zmaja, nastaloj od delova bagera, koja će biti postavljena uz vinariju "Despotica":

- Veze je sa vinarijom koja nosi ime Despota Stefana, je i to što je on bio vitez Reda zmaja. Čak se i jedna sorta vina u "Despotici", od naše autohtone sorte, zove "zmajeviti"- zaključuje Despotović.

Asamblaže stvorila nemaština

DEVEDESETIH godina, kada je završio Akademiju u Sarajevu, sve je bilo jezivo skupo i nepristupačno, pa je, priseća se, počeo da radi na podlogama koje nisu bile klasično slikarsko platno. Istraživao je u kolažu, radio erotske crteže...

- A onda sam počeo sam da radim asamblaže, kao neku modernu, savremenu skulpturu, u kojoj se asambliraju različiti elementi, predmeti i njihovi komadi koji su prepoznatljivi i samu svoju suštinu prepuštaju novoj kompoziciju, koju sam pravio - objajšnjava umetnik, čiji dobar deo opusa pripada asamblažima (ima ih i dvodimenzionalnih, sličnih slici), a radio ih je i kada je stigao u Holandiju, inspirisan tamošnjom arhitekturom.

Senzualne violine

U HOLANDIJI je preko jednog prijatelja upoznao Vilijama Pardenkopera, jednog od najboljih reparatora i graditelja violina u tom delu Evrope, koji ima radnju u Den Bošu.

- Zatražio je da mu napravim asamblaž od ostataka starih violina - nastavlja umetnik.

- Doneo mi je gomilu tih instrumenata, i u početku mi je bilo teško da nešto izrežem, prelomim, da intervenišem, jer fenomenalno izgledaju. Stilizovano, lepo, deluju čak senzualno, osetljivo... Kada sam krenuo, shvatio sam koliko je to izdržljiv i fleksibilan materijal. Napravio sam prvo dva komada, a onda i celu seriju od dvadesetak violinskih asamblaža. Bio sam zadovoljan, a princip mi je da budem iskren pred samim sobom, da sebe uvek iznenadim nečim novim, da se ne ponavljam.

Kraljević Marko od vinove loze

ASAMBLAŽE ovaj autor radi i sa vinovom lozom, od koje je nastao Kraljević Marko, koji "pola pije, pola Šarcu daje", koga je stvorio od autohtonog srpskog "prokupca". Kako je bio postavljen ispred vinarije, klimatski uslovi su učinili svoje, pa ga je uradio ponovo od buradi, u kojima je, opet, odležao "prokupac" .

- Kultura zemlje i naroda ne ogleda se u bogatstvu i novcu, već koliko držiš do soptvenog identiteta - kaže umetnik za koga su Mileševa i njene u svetskim razmerama vrhunske freske (najdraža mu je Bogorodica sa vretenom) u odrastanju bile isto što i Holanđanima Rembrantova "Noćna straža", ispred koje crtaju i osnovci.