INTERVJU Dragana Đurđević: Volela bih da se oprobam u epskoj fantastici

Budući da na snimanjima često provodi i po 12 sati dnevno, slobodnog vremena gotovo da nema. A i kada ga ima, kaže uz osmeh ova vedra devojka, troši ga na čitanje novih epizoda "Kola sreće". Smeši joj se i nova uloga, o kojoj za sada ne može ništa da otkriva, ali nam zato oduševljeno priča o scenaristi serije koju svakodnevno snima.

- Dušan Janković, autor scenarija i za seriju "Tate", jedan je od retkih koji za glumce u "Kolu sreće" piše životne dijaloge, lake za igranje - otkriva za "Novosti" Dragana Đurđević, koja u seriji "Beležnica" tumači lik drugačiji od njenih dosadašnjih, uglavnom, komičnih karaktera.

- Jedan sam od aktera mistične priče iz osamdesetih i devedesetih godine prošlog veka, koje se prenose na današnjicu. Kada se desi saobraćajna nesreća i mene sila odvede u nekom drugom pravcu, uspevam da preživim sa svojim detetom.

* Hoće li Vanja u "Kolu sreće" uspeti da utiče na najbolju drugaricu Jelisavetu, devojku sina glavne junakinje Mare Raketić?

- Možda u nekim momentima, ali u biti neće, jer mislim da je, kao i u životu, vrlo teško promeniti nečiji karakter. Vanja će prekršiti moralne norme zarad tog prijateljstva, kako bi izvadila Jelisavetu iz svih gluposti u koje upada. Doduše, Vanja ume da napravi i spletku, pa se kasnije kaje, ali sve to radi zbog prijateljstva. Jednostavno, ona bi sve uradila za svoje prijatelje.

* Kakva atmosfera vlada na setu "Kola sreće"?

- Produkcija "Smart" mi je postala kao druga kuća, još dok sam snimala "Tate". Zaista sam se zaljubila u tu produkciju, koja ima neku čaroliju da pravi porodičnu atmosferu na setu, pa zaista uživamo dok snimamo. Nadam se da se i vidi koliko glumci vole to što igraju.

* Kako su vas, mlađe glumce, prihvatile iskusnije kolege?

- Goran Radaković, koji igra gazdu pansiona u "Kolu sreće", divno je prigrlio i mene i Srnu Đenadić (Jelisaveta), kao i Ivana Zablaćanskog (Ludi Spasa). On je jedan od najdivnijih kolega sa kojim sam imala prilike da radim, velika je podrška nama mlađim glumcima i daje nam vetar u leđa. Mnogo smo naučili i od Ljilje Dragutinović, Jadranke Selec, Nele Mihailović, koje nam takođe mnogo pomažu. Predivan partner u kadru je i Ljubinka Klarić, sa kojom sam radila u "Tatama", kao i Andrej Šepetkovski.

* Kako ste zamišljali svoju karijeru dok ste studirali glumu na Akademiji umetnosti, u klasi profesora Predraga Ejdusa?

- U to vreme, kod nas se snimala jedna serija od 10 do 12 epizoda, u dve godine. Maštala sam da ću igrati u pozorištu, prvo neke male uloge, pa zatim i veće, da će to biti moj put. Dugo sam, zaista, igrala u pozorištu u rodnom Kraljevu, a paralaleno sam radila i u Beogradu, kao asistent Nebojši Glogovcu i Miloradu Mandiću Mandi. Međutim, život me je odveo na drugu stranu, pa trenutno više snimam nego što igram u teatru.

* Svedoci smo hiperprodukcije TV serija kod nas, i to u vreme pandemije...

- Nama glumcima to svakako odgovara, jer ima posla. Ovo je srećan period i za našu televiziju, jer konačno ima šta da se pogleda od igranog programa, tako da se ljudi lagano vraćaju pred male ekrane da porodično prate neke serije.

* Priželjkujete li neku posebnu ulogu ili puštate da uloge pronalaze vas?

- Volela bih da igram širok spektar uloga i da ne pripadam jednom žanru. Dešava se da nas glumce stave u neki kalup, na primer ako je neko dobar komičar... Volela bih da se oprobam u svim žanrovima, a najviše u epskoj fantastici.

* Nekada su glumci, posle predstave ili seta, međusobno razmenjivali utiske o tome kakvi su bili na sceni ili pred kamerom. Ima li toga i danas?

- Možda u neka četiri zida, svako sa svojim kolegom ili prijateljem, ali u grupi, to je zaista retko. Mislim da svako od nas ima neku svoju mini-oazu, a u mom slučaju to su moja rođena sestra (stomatolog) i moj najbolji prijatelj, kolega Milorad Miki Damjanović. Oni su mi najveći kritičari. Šta god da uradim u karijeri, prvo pozovem Mikija da ga pitam kako je bilo, jer ni sebi ne verujem, dok mi on ne potvrdi.

* Gde vidite sebe za deset godina?

- I za godinu i za deset, najbitnije mi je da imam kontinuitet u ovom poslu. Volela bih da trajem.

DUŠAK KROZ PISANjE PESAMA

* U ČEMU još, osim u glumi, pronalazite zadovoljstvo?

- Pišem pesme, to mi je odušak. Mada dugo pišem, nikada se nisam odvažila da ih objavim. Naš pesnik Dejan Aleksić je objavio nekoliko mojih pesama u književnom časopisu "Povelja", tako da sam tu tek na početku - kaže Dragana Đurđević.