LUBARDA I PROMETEJI MIRA: Jubilej Pokreta nesvrstanih obeležava i sinoć otvorena izložba Muzeja Jugoslavije

Inspirisana odnosima osnivača pokreta, Jugoslavije i Indije, u oblasti umetnosti i kulture, postavka, čiji su autori Ana Panić i Jovana Nedeljković, posebno se osvrće na dela velikog jugoslovenskog slikara Petra Lubarde.

Čak je i nazvana prema jednom od njegovih dela "Prometeji novog veka", u našoj javnosti poznatoj i kao "Industrijalizacija".

- Odlučili smo da čitavu priču i koncepciju izložbe vežemo za ovu sliku, koja ima i treći, najstariji naziv "Obnova zemlje" - objašnjava Neda Knežević, direktorka MJ, dodajući da su, uz negovanje kulture sećanja i nameru da se odmaknu od očekivane hronološke postavke, hteli da u sadašnjosti preispitaju vrednosti koje je promovisao Pokret nesvrstanih: mir, solidarnost, nenapadanje, miroljubiva koegzistencija.

- Uoči održavanja Prve konferencije nesvrstanih, veliki kulturni događaj u zemlji bila je Lubardina izložba u KCB, sa koje je upravo ova slika preneta u hol Narodne skupštine.

Ispred nje su tokom konferencije stajali Tito, Naser i Nehru i ostali neblokovski lideri i čitavom svetu poslali poruku mira.

Odmah posle konferencije, podseća Kneževićeva, Lubarda je otišao u Indiju, kao jedan od prvih evropskih umetnika koga je Nehru primio. To putovanje je mnogo uticalo na njegovo kasnije slikarstvo. Bio je fasciniran Indijom kao i Tito, deceniju pre toga, kada je na "Galebu", obilazio azijske i afričke zemlje prijateljstva.

- Indija je tako u fokusu postavke i zbog toga što je Tito tamo otkrio jedan novi i drugačiji svet i kada se vratio i po povratku otpočeo promene u spoljnoj politici Jugoslavije - nastavlja naša sagovornica.

- Uz Egipat, Indija je bila prva zemlja koja je promovisala doktrinu nestvrstavanja.

Uz Lubardina dela, kako iz zbirke MJ, tako i iz fonda "Kuće legata", koja je za ovu priliku odabrala kustoskinja Divna Pavić, na izložbi će se naći i radovi indijskih umetnika, stipendista naše vlade. Postavku u zgradi Muzeja "25. maj" činiće i arhivski filmovi, predmeti primenjene umetnosti (uglavnom od slonovače), makete (među kojima je i maketa broda "Galeb"), fotografije, plakati...

Sama slika "Prometeji novog veka", koja je posle konferencije prebačena u Dom sidikata, međutim, neće se naći na izložbi kojoj je pozajmila ime.

- Zbog ogromnih dimenzija i delikatnosti prenošenja dela, proglašenog za kulturno dobro 2017. godine, nije bilo moguće da fizički ta slika bude na postavci, ali je prisutna kroz video-rad profesora Vladimira Nikolića, sa FPU. Ovaj rad podseća da je u jednom periodu ta slika bila izložena na nepriličan način, u nekoj gotovo vašarskoj atmosferi, što je pokrenulo pitanja i šta smo uradili sa vrednostima koje je simbolizovala.

OD MARKI DO PREDAVANjA

POLITIKA nesvrstavanja jedan je od najvažnijih fenomena države čije nasleđe čuva i prezentuje Muzej Jugoslave, pa je zato, kaže Kneževićeva, bilo logično da ova institucija koordinira kulturnim aktivnostima, koje će otpočeti do 11. oktobra, kada će velikom državnom konferencijom biti obeležen jubilej.

- Naš muzej je inicirao i obnavljanje obeliska na početku Brankovog mosta i sa "Poštom Srbije" pokrenuo specijalnu emisiju marki - nastavlja sagovornica.

- Arhiv Jugoslavije sprema izložbu, sličnu onoj kojom su obeležili pola veka ovog pokreta, "Filmske novosti" biraju arhivske filmove, kao i RTS. Zavod za proučavanje kulturnog razvitka imaće izložbu posvećenu genezi pokreta, a Narodna biblioteka organizuje predavanja istoričara, na temeljima zdanja na Kosančićevom vencu.