POZORIŠNA KRITIKA - Spori Ekocid

U nastojanju da se suviše konkretno drže podnaslova koji odaberu, kreatori izbora predstava za naš najperspektivniji festival (koji nam otvara poglede u svetski teatar) pribegavaju plesu, instalaciji, robotici, prepričavanju, ilustraciji, umesto autentičnog pozorišnog izraza, ne nužno verbalnog. Zašto bi se Bitef "kao pijan plota" držao svog proklamovanog podnaslova, i da li je on, uopšte, neophodan? Nije li, po ugledu na jedan susedni, dovoljno da ostane, kao nekad, festival svetskog savremenog teatra?

Amanda Pinja, Čileanka koja živi u Austriji, posle vrlo potresnog slova, sa prosceniuma, o korporacijama koje uništavaju prirodne resurse ("Rio Tinto" je i njoj jedan od primera), pozvala je na buđenje svesti o odgovornosti svakog od nas za očuvanje onoga što je ostalo od ekosistema, posle pohoda korporativnih projekata na prirodna bogatstva planete Zemlje...

Usledila je instalacija, istočnjački usporena, koja je imala jasan cilj da pokaže koliko se ono što nam je dato prirodom teško podiže, dok se, paradoksalno, vrlo lako razara. Tri igračice, na čelu sa Amandom, izvele su ovaj simbolični ples u tišini, uz pomoć ritma, koji su dirigovale kastanjetama. Ono lično, privatno, intimno, što je Pinja podelila na početku verbalno sa nama (i sama potiče sa Anda), pokazalo se učinkovito u praćenju sporog podizanja performerki sa tla, dok je planina rasla iza njih. Posle njihovog katarzičnog uspeha da se uzdignu iznad ekocida, i da, svojim unutrašnjim snagama, očuvaju i čvrstinu planine, grupa od desetak izvođača je izvela ritualni ples oko planine, znakovit, koliko je svaka magija, koja traži zaštitu prirodnih sila nad čovekovom destrukcijom.

Amanda Pinja svojom predstavom opominje zapadni svet da se pozabavi nestajanjem korena civilizacije, drevnih kultura, uništavanjem njihovih prirodnih staništa, koje su postojale oduvek tamo, gde je, osvajajući i uništavajući zarad sopstvene koristi, kročio osvajač. Suptilna, duboko motivisana istinskom brigom za planetu, igra Amande Pinje i njenih saboraca bila je potresna i istinita, iako nedovoljno složena za bogat teatarski doživljaj.