KNJIŽEVNO PAMĆENJE ŽIVOTNIH PRIZORA: Piscu Radovanu Belom Markoviću dodeljena Povelja Opštine Lajkovac

Б. Пузовић 17. 09. 2021. u 12:15

ODLIKOVAN sam, danas i ovde, za životno delo, to jest za književno zapamćenje ovakvih slika, među kojima je i slika mršave kravice koja mokri krv, dok je nedozvani Ćelijanac vodi na državnu vagu, kako bi zalegla za nenamiren porez, a i slika koluta dima u visokom nebu, iza poslednjeg voza šumadijskim krakom Lajkovačke pruge.

Radovan Beli Marković, književnik, Foto V. DanilovFoto I. Danilov

Nema, međutim, niti može biti slike sa koje se otprve pozna da je, prelazeći Ćelijansku ćupriju, mašina opisanog voza promuklo pištala, "na razvlake, kao da je kolju"... Na piscu je, stoga, da jemstvuje za to pištanje mašine i za ćelijanske krečare, taman koliko i za sovljačke baštovane, da utubi kolut dima u nebesu, a i da, ako išta, nedozvanom Ćelijancu ("sa kravicom o kratkom povocu"), zemljački dovikne: Ideš li, Rode.

Ovako je, između ostalog, besedio jedan od najznačajnijih savremenih srpskih književnika Radovan Beli Marković, juče na svečanoj akademiji povodom Dana opštine Lajkovac, na kojoj mu je uručena Povelja za rad i dostignuća od posebnog značaja za ovu lokalnu samoupravu i za izuzetno vredna publikovana umetnička ostvarenja.

Foto B. Puzović

Radovan Beli Marković sa poveljom Lajkovca

- Red zapoveda da čestitam Dan Opštine, želeći sreće i od Boga zdravlja, mir na domu i na putu, u kući i na polju svakog berićeta, a i da, u ime Kućanice moje, gospođe Emilije, i u svoje ime, zablagodarim na visokom priznanju - Povelji za životno delo kojom ste me udostojili - poručio je Radovan Beli Marković. - Selo moje, Ćelije, bejaše i hlebno i vinorodno i baštovansko, ali će u Narodnom pamjatniku ostati kao krečarsko, počem je kreč "držao cenu", a ćelijanski kamen, osim za žeženje kreča i grubo neimarstvo, ni za šta drugo ne bejaše pogodan - nisu se u njemu primale črte i reze, kamoli slovesa i izobraženja knežreva i vojevoda, samo plavom kredom majdandžijski znaci, pa se za izvesno može uzeti da ni jedan Ćelijanac ne počima pod krstom i nadgrobnikom srezanim od ćelijanskog kamena, bez kojeg ne bi bilo ni jednog zdanja u pola Srbije.

Književnik Radovan Beli Marković ove godine obeležava pet decenija stvaralaštva, koje se odvija u Lajkovcu, u kom živi. U Lajkovac je, podseća, došao iz rodnih Ćelija, u kojima se odvajkada pekao kreč...

- Ćelijanci su na ubsku pijacu u zaprežnim kolima odvozili kreč, prekrivši ga ponjavama, kao bolesnika, eda ga ne skvasi nebeska kiša... Ne bejaše, tim dobom, lako ni sovljačkim baštovandžijama papriku dokirijati do lajkovačke štacije, odakle će železnicom do Beograda i do Sarajeva, ali paprika je paprika, a kreč je kreč, osetan na kišu, kao devojana uoči vašara... - rekao je pisac.

LAUREATI

PRIZNANjA su uručena i kovid ambulanti Doma zdravlja Lajkovac, čiji je koordinator bila dr Vojka Đurić Marković, za izuzetne rezultate, akcije i postignuća u prevenciji, lečenju i zaštiti zdravlja, firmi "Agro-Tara" iz Lajkovca, vlasnika Alekse Pipera, za akcije pružanja pomoći pojedincima ili grupi ljudi, Odbojkaškom klubu "Železničar" iz Lajkovca, za afirmaciju, razvoj i unapređenje sporta. Učenica četvrte godine Valjevske gimnazije Ivana Milošević dobitnica je plakete za postignute rezultate tokom školovanja, te na republičkim i međunarodnim takmičenjima, a za humanitarni rad, nagrađen je Crveni krst Lajkovac.

Pogledajte više