MIRINA SUDBINA KAO REKA: Britanski reditelj Metju Samervil o dokumentarnom filmu "Sava"

Vodič kroz ovo dokumentarno putovanje, započeto pre šest godina, je naratorka, nedavno preminula glumica Mira Furlan.

- Tražio sam nekog ko bi bio "glas reke", neki snažan glas, ali istovremeno i neko ko je lično povezan sa Savom, sa tim prostorom. Čuo sam za Mirinu sudbinu, njene komlikovane veze sa ovim regionom i shvatio da je njena priča izuzetno simbolična i da se savršeno uklapa u film, jer potencira antinacionalizam i slavi prirodu. Kada sam joj poslao mejl, odmah je pristala. Rekla je da može bez dvoumljenja da potpiše svoje ime uz izjavu da je priroda važnija od nacionalizma - otkriva, za "Novosti", Metju Samervil.

Tekst koji izgovara glumica koju i dalje oplakuje ceo region rezultat je zajedničkih razgovora i dogovora, pisanog scenarija i Mirine improvizacije. "Moja pluća se nadimaju. Ja sam živa. Ja sam Sava!", odzvanja sa ekrana glas neprežaljene glumice.

- Bila je zaista neverovatna osoba. Dala je toliko toga filmu. Postoji sličnost između toka reke i emocionalnog putovanja, njene lične priče. Bilo je dosta simbolike u tome. Proveli smo tri godine pripremajući se, pričajući i sarađujući na filmu, sve dok jednog dana nije sve prestalo. Kada smo čuli za njenu bolest usledilo je nekoliko teških meseci tokom kojih smo se nadali i verovali u Mirin oporavak, sve dok početkom godine nisu stigle najteže vesti.

Ideju da snimi film "Sava" dobio je kada je pre nekoliko godina automobilom došao na novosadski Egzit.

- Kada sam se vratio sa festivala, gledao sam na mapi kuda sam sve prolazio, koje reke sam prešao. Tako sam shvatio da Sava izvire u Sloveniji, teče kroz Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i u Srbiji se uliva u Dunav. To mi se učinilo kao dobra metafora, reka koja povezuje prostore inače veoma podeljene - objašnjava Metju.

Pravljenje filma potrajalo je šest godina, jer je autor hteo da priča bude autentična, pa se ozbiljno posvetio istraživanju.

- Mislim da sam prve slike o sukobu u bivšoj Jugoslaviji video još kao dete, 1995. godine.

Verujem da su mi baš te slike bile u podsvesti kada sam odlučio da snimim film.

Upoznajući ljude duž toka Save shvatio sam da je priča o bivšoj Jugoslaviji mnogo kompleksnija nego što većina ljudi u mojoj zemlji i danas misli. Nisam želeo da se moj film fokusira na taj sukob, ali, normalno, tokom priprema morao sam mnogo toga da istražim, da naučim. Verovatno je zato trebalo šest godina da napravimo ovaj film, da stavimo akcenat na reku koja povezuje ljude, na očuvanje prirode. Ako želimo svetlu budućnost, to je nešto oko čega moramo da složimo. Treba da se borimo za očuvanje prirodnih resursa, kulturno samoočuvanje, a ne nacionalizam - zaključuje Samervil i najavljuje da za sledeće leto planiraju putujući bioskop duž toka reke, sa posebnim projekcijama filma "Sava" na mestima gde je sniman.

MANSKI O GORBAČOVU

SPECIJALNI gost ovogodišnjeg Beldoksa je poznati ruski reditelj Vitalij Manski, koji se beogradskoj publici predstavlja sa najnovijim ostvarenjem "Gorbačov: Raj".

- Gorbačov je bio sa mnom onakav kakvog ga vidite na filmu. Zadivljujuće je kako je čovek koji je nekada vladao polovinom sveta uspeo da se vrati normalnom životu. Razmišljao sam o tački drame u koju sam ja ušao, a ona se sastoji u tome da je taj čovek dao slobodu svojoj zemlji, a doživeo je da se ta zemlja odrekla slobode - poručio je Manski koji je juče, u okviru festivala, učestvovao u javnom razgovoru sa slavnim srpskim sineastom Želimirom Žilnikom.