POBEDA NAD NEPRAVDOM: Ekskluzivno za "Novosti" - pesma iz rukopisa Radovana Karadžića
RADOVAN uvek nešto piše.
Foto AP
Iako su mu prethodne godine pojeli sudovi i tužilaštva, svejedno je mnogo zapisivao.
Kada nešto dovrši, iz umetničkog opusa, može da se objavi.
Bacili su ga na kraj našeg sveta, iskorenili ga iz naše kulture. To je neljudski i predstavlja dodatnu kaznu koja nije propisana.
Pribežišta
Mojoj LjiljaniLjubljena moja, sve je isto,
Ušli su u sva pribežišta,
Slovo, kome ne mogu ništa.
Pokvarili su sve što hoda
I otrovaće sve što leti,
Njihov je već vazduh. I voda.
Odoleva poneki Sveti.
Plač koji čuješ nije tuga
Smeh nije radost, sve je igra -
Nečastivi se svemu ruga
Jašuć' poniženoga tigra.
Skrovišta nigde, ni za leka,
Sem kod anđela duše tvoje -
Đavo će goniti čoveka
Jer negonjeni mirno stoje.
Goni Boga u mojoj veni
I goniće ga nemilice.
Jalov je lovac, dok je meni
Tebe, i svete Ćirilice.
(19. juna 2021. godine)
Naprotiv, time su mnogi međunarodni akti prekršeni. Zato je prilika da svako njegovo delo ugleda svetlost dana, zapravo pobeda nad nepravdom i neljudskim zarobljavanjem duha i kulturnih potreba garantovanih svakom čoveku.
Njegove pesme skoro uvek su bile nekome posvećene. Pojedinačne pesme posvećivao je prijateljima, nama u porodici i cele knjige, posebno svojoj Ljiljani, ali to nisu nužno bile ljubavne pesme - često je ljubavno u njima bila samo posveta. On je Durmitorac, a kod njih se ljubav podrazumeva i ne prepričava se.
Ova pesma je deo pisma upućenog mojoj majci. Putovala je dva meseca. Kao da je ovom pesmom hteo da svojoj Ljiljani javi da je još uvek onaj stari. Ljiljana i Sonja Karadžić, Foto AP